Dr Birgite Brunes metoda lečenja Multiple skleroze – neurotransmiteri i MS

SPECIFIČNO LEČENJE MS

Kako izgleda Dr Birgite Brunes metoda za lečenje MS – kako se leči Multipla skleroza u 4 tačke - PNIT metoda za MS

Da li vam je dijagnostikovan MS? – Možda bismo mogli da vam pomognemo... Preveli smo tekst sa sajta švedske doktorke Dr Birgite Brunes i uklopili sa delom jednog njenog stručnog teksta da vam predstavimo ovaj način lečenja MS.

Da li vam je dijagnostikovana MS, multipla skleroza?

Onda ste verovatno pretražili svaki kutak interneta, literature i časopisa za informacije o bolesti i različitim tretmanima. Nažalost, do danas nema leka, ali postoji nekoliko lekova koji usporavaju napredovanje bolesti i različiti tretmani koji smanjuju ili zaustavljaju simptome.

Naš tretman - Birgitta Brunes metoda

Dr Birgite Brunes i Brunes Pharm AB radi sa MS tretmanom/rehabilitacijom od 1994-e godine. Lekari koji ovde rade imaju lično iskustvo sa MS. Imamo kurseve za pacijente sa MS. To je obično 10 dana u malom konferencijskom centru na selu 1,5 sat vožnje od Stokholma.

Radimo sa psihološkim faktorima (osećanja, stres itd.), socijalnim faktorima i medicinskim tretmanom. Ova tri faktora se kombinuju u individualni plan lečenja.

Nakon kursa možete nastaviti sa lečenjem kod lekara kod kojeg ste se lečili tokom kursa.

Naša teorija lečenja Multiple skleroze je zasnovana na uverenju da je MS rezultat nedostatka neurotransmitera i uzrokovana je sa nekoliko faktora.

Ovaj nedostatak neurotransmitera može biti naglašen sledećim faktorima:

  • Toksemija (kontaminacija tela) metalima (npr. amalgam, zavarivanje, itd.)
  • Genetski faktori
  • Psihološki faktori (često su okidači) stres, zahtevi i „moranje“.

Pozadina Multiple skleroze

Nervni signali se delom prenose električnim putem uz pomoć nervnih vlakana, a delom biohemijski preko nervnih spojeva (sinapse). Biohemijska promena se obavlja preko neurotransmitera.

Kod MS-a, omotač (mijelin) oko nervnog vlakna je oštećen na nekim mestima, iako je sam nerv generalno neoštećen. Ožiljno tkivo u mijelinu omogućava nervnom signalu da „iscuri” i dovodi do toga da se prenosi premalo originalnog signala.

Moja teorija je da ako je moguće pojačati nervni signal onda će jači signal stići na svoje odredište uprkos curenju iz mijelinskog omotača. Signal se može pojačati upotrebom lekova koji utiču na neurotransmitere.

Jasno je da neurotransmiteri moraju postojati u datom odnosu jedni prema drugima da bi nervni signali putovali ispravno. Kada se ovaj odnos promeni, to dovodi do neuroloških simptoma. Oni se često manifestuju ukočenošću ili drugim senzornim smetnjama, problemi sa vidom, umorom, nedostatkom snage, konstipacijom/prolivom, čestom potrebom za mokrenjem ili poteškoćama u evakuaciji bešike koja je često praćena rezidualnim urinom.

Imajući u vidu gore navedeno, razumljivo je da tretman lečenja MS mora biti povezan sa varijacijama u nivoima različitih neurotransmitera u telu pacijenta.

U početku, različiti pacijenti imaju manjak različitih neurotransmitera i stoga se moraju lečiti prema individualno prilagođenom programu. Ne postoje neželjeni efekti kada se lekovi uzimaju kako je propisano. Pacijent unosi supstance koje mu nedostaju.

Ovo je uporedivo sa dijabetičarom koji uzima tačnu količinu insulina i ne trpi nikakve neželjene efekte.

Moje iskustvo sugeriše da nakon nekog perioda uzimanja lekova samo telo može da obezbedi potrebno povećanje proizvodnje neurotransmitera, a samim tim i postepeno eliminisanje upotrebe lekova. U ovoj fazi generalno preporučujem povećanje potrošnje raznih aminokiselina, koje su gradivni blokovi neurotransmitera.

Normalna proizvodnja neurotransmitera nije dovoljna. Viši nivo neurotransmitera je neophodan za pojačavanje nervnih impulsa kako bi oni mogli da prođu kroz nervno vlakno uprkos oštećenom mijelinskom omotaču. Pacijent takođe treba da sačuva neurotransmitere koji postoje jer su potrebni za sve telesne aktivnosti uključujući razmišljanje, kretanje, anksioznost i stres.

Moguće je sačuvati neurotransmitere tako što ćete se mnogo odmarati i baviti se aktivnostima koje poboljšavaju vašu dobrobit. Verujem, na primer, da je sramota i nepotrebno kada pacijent sa MS iscrpe svoje male zalihe neurotransmitera penjanjem uz stepenice, baveći se fizičkom obukom, pa čak i nameštanjem kreveta za članove porodice.

Kada neko dostigne razuman nivo blagostanja uz pomoć lekova i odmora, postoji iskušenje da počne da živi „normalan“ život. Jednog jutra se probudite i osećate se energičnije nego što ste već duže vreme i ambiciozni ego počinje da radi sve ono što je ranije trebalo da čeka I počne da se napreže. Reakcija obično dolazi brzo i nemilosrdno.

Generalno upozoravam na ovo, na izazov naprezanja, ali izgleda da svako mora da uči iz ličnog iskustva. Promene životnog stila traju dugo, a nove granice fizičkih mogućnosti se moraju testirati sa velikim oprezom. Poželjno je da izbegavate čak i približavanje granicama fizičkih mogućnosti. Sve je dozvoljeno pod uslovom da ne pojačava nervne simptome, ni kratkoročno, ni dugoročno.

Postoji snažna veza između depresije i MS. Depresija se ne pojavljuje nakon dijagnoze MS; obično je ona prethodila oboljenju. Moje kliničko iskustvo pokazuje da su mnogi oboleli od MS-a imali neobično težak ili neprijatan period pre pojave bolesti.

Takođe znamo da u depresivnim stanjima nivoi neurotransmitera (prvenstveno noradrenalina i serotonina) opadaju. Takođe je poznato da se tokom depresije javljaju imunološke reakcije. Nedavno je ustanovljeno da nedostatak npr. noradrenalina takođe može dovesti do pojave inflamatornih reakcija u mozgu.

Ranija istraživanja takođe pokazuju da je došlo do smanjenja nekoliko neurotransmitera nervnog sistema, posebno noradrenalina i serotonina, u težim slučajevima MS. Nedavna istraživanja su takođe ukazala na disfunkciju neurotransmitera acetilholina. Ovo može dovesti do deficita u kognitivnim domenima pamćenja, učenja, pažnje i obrade informacija

Drugim rečima, medicinski aspekt ovog tretmana ima za cilj da pojača nervne impulse kompenzacijom niskih nivoa neurotransmitera ili neurotransmitera koji su van ravnoteže.

 

PNIT metoda

Dr Birgite Brunes terapija za lečenje MS se bazira na 4 tačke rada sa pacijentom a to su: Psiha, Neurotransmiteri, Imunitet i Toksini koji su prisutni u telu.

Metoda se bazira na razgovorima, sagledavanju psihičkog stanja I rešavanja psihičkih prepreka, zatim na pojačavanju rada neurotransmitera lekovima I ishranom, jačanje imunog Sistema, eliminacija kandide, reakcije na gluten, analizama prisutnosti teških metala u telu i detoksikacija istih.

INTEGRATIVNI LEČENJE MULTIPLE SKLEROZE. PSIHO-NEURO-IMUNO-TOKSIKOLOŠKI PRISTUP

Multipla skleroza (MS) je multifaktorska bolest, gde se MS-simptomi vide kao rezultat nedostataka i/ili neravnoteže neurotransmitera (noradrenalina, dopamina, serotonina, acetilholina, GABA i glutama). Svaki nedostatak neurotransmitera ima svoju simptomatologiju.

Višak glutamata je egzitotoksičan za centralni nervni sistem (CNS) i može biti faktor neurodegeneracije, pretvarajući MS u bolest sive materije.

Dodatni faktori kliničkog značaja su hronični stres, pušenje cigareta, nedostaci vitamina B12 i vitamina D, disbioza creva, neravnoteža u masnim kiselinama, mitohondrijalne disfunkcije i imunotoksičnost teških metala.

Protokol lečenja je dizajniran da nadoknadi nedostatak neurotransmitera i da eliminiše faktore za koje se zna da negativno utiču na napredovanje MS. Može se koristiti samostalno ili kao dodatak standardnoj terapiji MS.

Prekomerni rast kandide se može lečiti antibioticima i dijetom, a osetljivost na gluten ishranom bez glutena. Mnogi pacijenti sa MS pokazuju čestu preosetljivost odloženog tipa (DTH) na uobičajene metale, kao što su nikl i živa (oboje prisutni u zubnim plombama i drugde).

Tamo gde je DTH otkriven, metali su bezbedno uklonjeni ili izbegavani. Poboljšanje je mereno upitnikom i pregledom lekara. Kod pacijenata sa alergijom na metal, uklanjanje senzibilizirajućih zubnih metala smanjuje upalu i rezultira zdravstvenim prednostima.

Kompenzacija nedostatka neurotransmitera može smanjiti ili ukloniti MS simptome. Dodatne zdravstvene prednosti uočene su obnavljanjem funkcije creva. Standardna terapija MS može biti podržana protokolom integrativnog lečenja, gde je izloženost senzibilizatorima, uključujući metale, kandidu i gluten, smanjena.

Konačno, suplementacija vitaminima i masnim kiselinama dodatno će olakšati proces detoksikacije.

Živa (Hg)

Prema SZO, amalgamske plombe su najveći izvor žive u telu. Amalgam sadrži oko 50% žive (Hg). Otrovne pare žive se neprekidno oslobađaju iz amalgamskih ispuna. Pare žive su jedan od najmoćnijih poznatih neurotoksina.

Živa ometa proizvodnju neurotransmitera.

Kao rezultat toga, prenos nervnih impulsa može biti otežan, onemogućen ili „poći naopako“. Mogu se javiti simptomi kao što su gubitak osetljivosti, utrnulost, peckanje, itd.

Živa povećava količinu slobodnih radikala, koji zauzvrat dovode do oksidacije u telu, posebno ako postoji nedostatak antioksidanata.

Živa se takođe taloži na sumpornim i vodoničnim grupama i tako remeti funkciju enzima i membrana.

Živa indukuje autoimune odgovore tela.

Dr. Birgita Brunes govori o živi i njenom uticaju na zdravlje.

https://www.youtube.com/watch?v=aUzSKI7lc1k&t=6s

BELEŠKA!

Ako razmišljate da zamenite svoje amalgamske plombe plastičnim (kompozitnim) ili keramičkim plombama, morate steći ZNANJE pre nego što započnete proceduru.

Tokom zamene plombe, oslobođena količina žive je neizbežno veća i rizikujete ozbiljnije simptome.

Obratite se stomatologu sa dugogodišnjim iskustvom u proceduri (naročito kod pacijenata sa MS) i, pre svega, uradite proceduru u saradnji sa LEKAROM koji je upućen i razume probleme koji se mogu pojaviti.

Za više informacija o zameni amalgamskih plombi kontaktirajte lokalno stomatolosko udruženje.

Izvor teksta: Dr Birgite Brunes i www.brunes.se