AMINOKISELINE I MOZAK

Koje su to najbolje aminokiseline za mozak i kako popravljaju memoriju, kognitivne sposobnosti i zdravlje mozga

Aminokiseline su osnovni gradivni blokovi proteina i igraju ključnu ulogu u funkciji mozga, pamćenju i kognitivnim sposobnostima. One su neophodne za sintezu neurotransmitera, enzima i drugih molekula koji omogućavaju pravilno funkcionisanje nervnog sistema. 

Naš cilj je da predstavimo koje su to najbolje aminokiselina za mozak koje popravljaju pamćenje, fokus, kognitivne sposobnosti. I koje aminokiseline se smatraju nootropicima, suplementima za bolje funkcionisanje mozga. 

Zašto su aminokiseline ključne za mozak

Mozak koristi aminokiseline za proizvodnju neurotransmitera – hemijskih glasnika koji prenose signale između nervnih ćelija. Neurotransmiteri su ključni činioci dobrog rada mozga. Na primer, triptofan je prekurzor serotonina, dok je tirozin prekurzor dopamina i norepinefrina. Ovi neurotransmiteri utiču na raspoloženje, pažnju, pamćenje i druge kognitivne funkcije.

Nedostatak određenih aminokiselina može dovesti do smanjenja sinteze neurotransmitera, što može negativno uticati na kognitivne funkcije i povećati rizik od neurodegenerativnih bolesti poput demencije. 

Treba znati da kada se koriste odredjeni lekovi za bolje funkcionisanje mozga, oni troše prisutne aminokiseline, posebno holin, tako da se one moraju nadoknaditi ishranom. Takodje, troši se i holesterol u mozgu, pa dugotrajna upotreba sredstava za kontrolu holesterola može da dovede do pada kognitivnih funkcija. 

Esencijalne i neesencijalne aminokiseline

Aminokiseline se dele na esencijalne, koje telo ne može da sintetiše i moraju se uneti putem ishrane, i neesencijalne, koje telo može da proizvede.

Esencijalne aminokiseline su:

• Histidin

• Izoleucin

• Leucin

• Lizin

• Metionin

• Fenilalanin

• Treonin

• Triptofan

• Valin

Neesencijalne aminokiseline:

• Alanin

• Asparagin

• Asparaginska kiselina

• Cistein

• Glutaminska kiselina

• Glutamin

• Glicin

• Prolin

• Serin

• Tirozin

Iako su neesencijalne aminokiseline nazivno "neesencijalne", one su i dalje vitalne za optimalno funkcionisanje mozga. No, nas zanima koje aminokiseline dobro deluju na mozak i takve aminokiseline za mozak nazivamo nootropicima. 

Aminokiseline sa nootropnim efektima

Nootropici su supstance koje poboljšavaju kognitivne funkcije, kao što su pamćenje, pažnja i učenje. Neke aminokiseline imaju izražene nootropne efekte:

• L-Tirozin: Povećava sintezu dopamina i norepinefrina, poboljšava pažnju i radnu memoriju, posebno u stresnim situacijama.

• L-Triptofan: Prekursor serotonina, utiče na raspoloženje i san, što indirektno poboljšava kognitivne funkcije.

• L-Teanin: Nalazi se u zelenom čaju, smanjuje stres i anksioznost bez pospanosti, poboljšava fokus i pažnju.

• Acetil-L-karnitin: Povećava energiju u moždanim ćelijama, poboljšava pamćenje i može usporiti kognitivno propadanje kod starijih osoba. 

Ukoliko vam padaju kognitivne funkcije zbog starosti ili bolesti, mudar izbor je da u svoju ishranu uključite navedene aminokiseline i da ih uzimate svakodnevno u propisanim dozama - pogledati tabelu dole. Starenjem svima opada nivo aminokiselina u telu a ishrana je sve siromašnija, tako da je unošenje čistih aminokiselina postala potreba, ne samo bodibildera i vrhunskih sportista već i običnih ljudi. 

Pored gore pomenutih, sledeće aminokiseline za mozak su od posebnog značaja:

• Leucin, Izoleucin i Valin (BCAA): Pomažu u sintezi neurotransmitera i mogu poboljšati kognitivne funkcije.

• Lizin: Učestvuje u sintezi enzima i hormona, može poboljšati kognitivne funkcije kod starijih osoba.

• Serin: Važan za sintezu fosfatidilserina, komponentu ćelijskih membrana u mozgu, utiče na pamćenje i učenje.

• Glutamin: Prekursor glutamata, glavnog ekscitatornog neurotransmitera, igra ulogu u učenju i pamćenju. 

Preporučeni dnevni unos aminokiselina

Preporučeni dnevni unos aminokiselina varira u zavisnosti od telesne mase i individualnih potreba. Sledeće vrednosti su preporuke za odrasle osobe:

Na primer, za osobu od 70 kg, preporučeni dnevni unos leucina bio bi 70 kg × 42 mg/kg = 2940 mg. 

Ono što je važno reći je da je bitan kontinuitet unosa aminokiselina a ne sama količina. Nikakav problem nije da se neka aminokiselina za mozak preskoči neki dan, niti je potrebno uzimati svaku aminokiselinu svaki dan, već treba imati neki kontinuitet uzimanja i da se s vremena na vreme unutrašnje rezerve dopune. 

Takodje, najbolje je da uzimate aminokiseline u prahu i da ih stavljate u smuti, sok, musli, kašu, čorbu. 

I da bi vam aminokiselina za mozak maksimalno delovale koristite ih uz druge suplemente. 

Lavlja griva (Hericium erinaceus) – moćan saveznik za mozak

Lavlja griva (Hericium erinaceus) je medicinska gljiva poznata po svojim neuroprotektivnim svojstvima i sposobnosti da poboljša kognitivne funkcije. Sadrži bioaktivne jedinjenja kao što su hericenoni i erinacini, koji stimulišu sintezu faktora rasta nerva (NGF), ključnog za rast, održavanje i preživljavanje neurona.

Studije su pokazale da suplementacija lavljom grivom može poboljšati kognitivne funkcije kod starijih osoba sa blagim kognitivnim oštećenjima. Na primer, istraživanje objavljeno u časopisu Biuletyn Głównej Biblioteki Lekarskiej pokazalo je da suplementacija lavljom grivom tokom 12 nedelja dovodi do značajnog poboljšanja rezultata na Mini-Mental State Examination (MMSE) testu, kao i povećanja nivoa BDNF (faktor rasta moždanih ćelija) u serumu. 

Preporučene dnevne doze lavlje grive variraju u zavisnosti od ciljeva:

• Za poboljšanje kognitivnih funkcija: 250–1000 mg ekstrakta dnevno.

• Za neuroregeneraciju i podršku nervnom sistemu: 1000–2000 mg dnevno.

Važno je napomenuti da su efekti lavlje grive kumulativni i da je za postizanje optimalnih rezultata potrebna redovna i dugotrajna upotreba.

Zašto je Himalajski šilajit dobar za kognitivno zdravlje mozga

Himalajski šilajit (Shilajit) ili mumio je prirodni mineralni kompleks koji se vekovima koristi u ajurvedskoj medicini zbog svojih brojnih zdravstvenih koristi, uključujući i podršku kognitivnom zdravlju mozga.

Jedan od glavnih aktivnih sastojaka šilajita je fulvinska kiselina, snažan antioksidans koji štiti moždane ćelije od oksidativnog stresa i pomaže u sprečavanju nakupljanja tau proteina, što je povezano sa razvojem neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove bolesti .

Pored toga, šilajit sadrži preko 84 esencijalna minerala i elemenata u tragovima, uključujući magnezijum, cink i gvožđe, koji su ključni za optimalnu funkciju neurotransmitera i energetsku proizvodnju u mozgu.

Studije su pokazale da šilajit može poboljšati pamćenje, pažnju i ukupnu mentalnu jasnoću, kao i podržati neuroplastičnost – sposobnost mozga da formira nove neuronske veze .

Takođe, šilajit ima adaptogene osobine koje pomažu telu da se prilagodi stresu, smanjujući nivo kortizola i podržavajući ravnotežu neurotransmitera poput serotonina i dopamina, što može doprineti boljem raspoloženju i mentalnoj stabilnosti .

Za podršku kognitivnom zdravlju, preporučuje se dnevni unos od 300 do 500 mg pročišćenog himalajskog šilajita sa 50% fulvinske kiseline. Važno je koristiti proizvode koji su testirani na prisustvo teških metala i drugih kontaminanata, kako bi se osigurala bezbednost i efikasnost suplementa.

U kombinaciji sa drugim nootropnim suplementima, poput lavlje grive (Hericium erinaceus), šilajit može pružiti sinergistički efekat, dodatno poboljšavajući kognitivne funkcije i podržavajući zdravlje mozga.

Kombinacija aminokiselina i suplemenata za optimalno zdravlje mozga

Ako želite da napravite najefikasniju kombinaciju aminokiselina za mozak i suplemenata za maksimalne benefite po kognitivno zdravlje, preporučuje se kombinacija sledećih aminokiselina i suplemenata:

• L-Tirozin: Poboljšava pažnju i radnu memoriju.

• L-Triptofan: Podržava raspoloženje i kvalitet sna.

• L-Teanin: Smanjuje stres i poboljšava fokus.

• Acetil-L-karnitin: Povećava energiju u moždanim ćelijama.

• Lavlja griva: Stimuliše rast i regeneraciju neurona.

• Himalajski shilajit: Obezbedjuje mikronutrijente mozgu, ubrzava oporavak 

Ova kombinacija može se koristiti kao deo dnevnog režima za podršku kognitivnim funkcijama, posebno kod osoba koje žele da poboljšaju pamćenje, koncentraciju i mentalnu jasnoću.

Aminokiseline i prirodni suplementi poput lavlje grive igraju ključnu ulogu u održavanju i poboljšanju kognitivnih funkcija. Pravilnim unosom ovih supstanci putem ishrane ili suplemenata možemo poboljšati pamćenje, pažnju i smanjiti rizik od kognitivnog propadanja. Pre nego što započnete bilo koji suplementacioni režim, konsultujte se sa zdravstvenim stručnjakom kako biste prilagodili unos vašim individualnim potrebama.