LEČENJE VIRUSA SUPLEMENTIMA

Antivirusna terapija i njena uloga u autoimunim bolestima. Perspektiva funkcionalne medicine u lečenju virusa. Koinfekcija virusima

U poslednjim decenijama, medicinska nauka je doživela značajne promene, s naglaskom na razumevanje povezanosti infekcija, imunog sistema i hroničnih bolesti. Jedna od najzanimljivijih teorija koja se pojavila u funkcionalnoj medicini jeste ideja da virusne infekcije igraju ključnu ulogu u razvoju mnogih autoimunih bolesti.

U ovom eseju, istražićemo antivirusnu terapiju i teoriju koja tvrdi da virusi poput Epstein-Barr virusa (EBV), Borrelije, Herpes Simplex virusa (HSV), Herpes Zostera, Citomegalovirusa (CMV) i drugih virusa doprinose nastanku i progresiji autoimunih bolesti. Po toj teoriji autoimuna bolest je bolest oslabljenog imuniteta koji je narušen tihim i neprepoznatim delovanjem virusa koji vara imunitet i dovodi do toga da telo napada samo sebe. Zbog toga funkcionalna medicina kod autoimunih bolesti radi sasvim suprotno od onoga što radi klasična medicina - jača imunitet umesto da ga supresira imunosupresivnim lekovima i biološkom terapijom. 

Takođe ćemo se osvrnuti na medicinske i terapeutske pristupe za lečenje ovih virusnih infekcija, uključujući lekove i suplemente koji igraju ključnu ulogu u tretmanu.

Šta je antivirusna terapija?

Antivirusna terapija se odnosi na medicinske tretmane koji su usmereni na lečenje i iskorenjivanje virusnih infekcija. Za razliku od antibiotika koji targetiraju bakterije, antivirusni lekovi deluju tako što inhibiraju replikaciju virusa ili stimulišu imuni sistem da se bori protiv viralnog agensa. Ovi tretmani se obično koriste za lečenje infekcija poput gripa, HIV-a i hepatitisa, ali njihov značaj u lečenju autoimunih bolesti sve više dolazi do izražaja.

U funkcionalnoj medicini, antivirusna terapija se često integriše sa drugim holističkim pristupima koji se fokusiraju na rešavanje osnovnih uzroka bolesti - trovanje teškim metalima, otrovima iz okruženja, mikotoksini, propustljiva creva, poremećen mikrobiom, a ne samo na ublažavanje simptoma. Ovaj pristup obuhvata ne samo antivirusne lekove, već i intervencije u načinu života, kao što su ishrana, upravljanje stresom, optimizacija zdravlja creva i modulisanje imunog sistema.

Da bi se počelo sa antivirusnim terapijama prvo moraju da se urade analize da se vide koji su virusi prisutni u telu i koje sve koinfekcije virusa postoje. Tek na osnovu tačne dijagnoze se kreira terapija protiv virusa. 

Teorija da virusi izazivaju autoimune bolesti

Teorija da virusi mogu biti uzrok autoimunih bolesti temelji se na razumevanju načina na koji infekcije utiču na imuni sistem. Autoimune bolesti, kao što su reumatoidni artritis (RA), multipla skleroza (MS), lupus, Hašimoto tireoiditis i dijabetes tip 1, karakterišu se prekomernim imunološkim odgovorom u kojem imuni sistem napada sopstvena tkiva. Ovaj proces često je pokrenut nekim spoljnim faktorom, a u mnogim slučajevima, kao što je slučaj sa virusnim infekcijama, taj okidač može biti upravo virusna infekcija.

Virusi poput Epstein-Barr virusa (EBV), Borrelije (uzročnik lajmske bolesti), Herpes Simplex virusa (HSV) i Citomegalovirusa (CMV) povezani su sa razvojem autoimunih bolesti na nekoliko načina. Mehanizmi povezivanja uključuju:

1. Molekularna mimikrija: U ovom slučaju, proteini virusa slični su ljudskim proteinima, pa imuni sistem greškom napada vlastita tkiva nakon infekcije. Na primer, EBV je povezan sa autoimunim bolestima poput multiple skleroze, gde imuni sistem napada nervni sistem zbog sličnosti između viralnih proteina i proteina u nervnim ćelijama.

2. Hronične infekcije: Virusi mogu izazvati hronične, subkliničke infekcije koje ne izazivaju trenutne simptome, ali kontinuirano stimulišu imuni sistem, što dovodi do hroničnih inflamacija. Ova dugotrajna imunološka aktivacija može dovesti do autoimunih odgovora.

3. Imunološka disregulacija: Neki virusi direktno utiču na funkciju imunih ćelija. Na primer, EBV može da menja ponašanje T-ćelija, što dovodi do disbalansa imunoloških odgovora. Ova disbalansiranost može pripremiti imuni sistem za napad na sopstvena tkiva.

4. Latencija i reaktivacija: Mnogi virusi, kao što su EBV i Herpes Simplex, mogu ostati latentni u organizmu tokom godina, a potom se reaktivirati pod stresom ili imunološkom supresijom. Ova reaktivacija može izazvati pogoršanje simptoma autoimunih bolesti, što ukazuje na cikličnu povezanost između infekcija i autoimunih bolesti.

5. Disbalans mikrobioma: Virusi takođe mogu uticati na mikrobiom crijeva, koji je ključan za regulaciju imunog sistema. Poremećaji u mikrobiomu izazvani virusnim infekcijama mogu doprineti razvoju autoimunih reakcija.

Hipoteza da virusi igraju ključnu ulogu u autoimunim bolestima sve više dobija na značaju, a brojne studije povezuju virusne infekcije sa stanjima kao što su lupus, reumatoidni artritis, multipla skleroza i čak inflamatorne bolesti crijeva (IBD). Ovaj novi pristup ukazuje na to da bi tretman virusnih infekcija mogao biti ključni korak u lečenju ili prevenciji autoimunih bolesti.

Koinfekcije virusima ili kad je aktivno više virusa u telu

Koinfekcije virusima predstavljaju situaciju u kojoj je organizam istovremeno zaražen sa više od jednog virusa.

Ovaj fenomen je značajan iz nekoliko razloga, posebno kada je u pitanju imuni odgovor organizma i razvoj hroničnih bolesti, uključujući autoimune poremećaje. Koinfekcije mogu izazvati složene interakcije između različitih patogena, što može dovesti do pojačane inflamacije, produžene ili eskalirane infekcije i smanjenja efikasnosti imunološkog odgovora.

Na primer, zajednička prisutnost virusa Epstein-Barr (EBV) i citomegalovirusa (CMV) može povećati rizik od reaktivacije latentnih infekcija, što stvara podlogu za imunološku disbalansiranost koja može dovesti do autoimunih bolesti, poput multiple skleroze ili lupusa. Koinfekcija može ometati sposobnost organizma da efikasno suzbija infekciju, a time i povećati rizik od razvoja hroničnih bolesti.

Značaj koinfekcija u kontekstu autoimunih bolesti postaje još izraženiji jer ovakve infekcije mogu izazvati dugoročne posledice na imuni sistem. Kada je imunitet opterećen sa više patogena, može doći do slabljenja imunološke tolerancije i promene u načinu na koji imuni sistem prepoznaje i reaguje na sopstvena tkiva. Koinfekcija može biti okidač za autoimune procese, jer povećava količinu upale i stres na imunološki sistem.

Na primer, simultana infekcija EBV i Borrelijom može izazvati prekomernu imunološku reakciju, što može rezultirati autoimunim napadima na nervni sistem, zglobove ili druge organe. Zbog ove kompleksne dinamike, lečenje autoimunih bolesti uz prisustvo koinfekcija zahteva specifičan i holistički pristup, koji ne samo da tretira virusnu infekciju, već i obnavlja ravnotežu imunog sistema.

Promoteri hipoteze o virusima kao uzroku bolesti

Ideju da virusi igraju ključnu ulogu u autoimunim bolestima zagovaraju brojni istaknuti praktičari funkcionalne medicine i istraživači. Dr. Tomas Kovan, poznat u svetu holističke medicine, opširno je govorio o vezi između virusnih infekcija i autoimunih bolesti. Dr. Kovan, zajedno sa drugim poznatim praktičarima kao što je dr. Endru Vail, predložio je da mnoge hronične bolesti, uključujući autoimune bolesti, nastaju usled skrivenih infekcija koje često ostaju nediagnostikovane i netretirane.

U Evropi i na Balkanu, gledište da virusi i infekcije igraju centralnu ulogu u autoimunim bolestima takođe sve više dobija na značaju. Dr Zdenko Zlataric, hrvatski doktor funkcionalne medicine, pisao je o vezi između lajmske bolesti (uzrokovane Borrelijom) i autoimunih bolesti, navodeći kako hronične Borrelia infekcije mogu izazvati disregulaciju imunog sistema i dovesti do bolesti poput reumatoidnog artritisa i lupusa.

Još jedan istaknuti promoter ove teorije u Balkanu je dr Miroslav Krešić, srpski lekar i istraživač koji je pisao o tome kako infekcije, posebno virusne, mogu biti implicirane u razvoj hroničnih bolesti. Njegovo istraživanje sugeriše da lečenje osnovnog uzroka—često neprepoznate virusne infekcije—može biti ključ za obnavljanje zdravlja.

U Hrvatskoj poznati promoteri ideje da su virusne infekcije glavni uzročnik većine zdravstvenih problema su Denis Urošević Beroš koji ima popularnu emisiju Antivirusna emisija o lečenju Epštajn bar virusa i koinfekcija na radio Braču, kao i Helena Begenišić koja slične ideje promoviše preko svojih grupa na socijalnim mrežama i knjigama pod nazivom Izgubljeno znanje - Protokoli 1 i 2.    

Tretmani za viruse u autoimunim bolestima

Tretman virusnih infekcija u kontekstu autoimunih bolesti zahteva holistički pristup, koji uključuje antivirusne lekove, terapiju za modulaciju imuniteta i intervencije u načinu života. Slede neki od ključnih tretmana i suplemenata koji se koriste u lečenju virusnih infekcija povezanih sa autoimunim bolestima:

1. Antivirusni lekovi

• Aci...klovir i Valaci...klovir: Ovi lekovi se obično koriste za lečenje infekcija izazvanih herpesvirusima, uključujući Herpes Simplex virus (HSV) i varicela-zoster virus (VZV). Deluju tako što inhibiraju replikaciju virusa.

• Valganci...klovir: Koristi se pretežno za infekcije izazvane Citomegalovirusom (CMV) i pomaže u smanjenju viralnog opterećenja i prevenciji reaktivacije latentnih CMV infekcija.

• Famci....klovir: Slično kao aci...klovir, ovaj lek se koristi za lečenje Herpes Simplex i Varicella-Zoster virus infekcija i može biti deo šire strategije kontrole virusnog opterećenja kod pacijenata sa autoimunim bolestima.

• Antibiotici za lajmsku bolest (Borrelia): Za autoimune bolesti povezane sa lajmskom bolešću koristi se kombinacija doxycy...clina i ceftri...aksona kako bi se eliminisale bakterije Borrelia.

2. Imunomodulatorna terapija

• Imunoglobulinska terapija (IVIG): Koristi se za autoimune bolesti kao što su multipla skleroza i Gilan-Bere sindrom, a IVIG sadrži antitela iz zdravih donora koja pomažu u modifikaciji imunološkog odgovora.

• Biološki lekovi: Lekovi poput rituksi...maba, koji ciljaju specifične imunološke ćelije, koriste se u slučajevima kada je autoimuni odgovor povezan sa virusnim infekcijama. Ovi lekovi pomažu u smanjenju upala i prekomerne aktivnosti imunog sistema.

3. Suplementi za lečenje EBV i herpesa

• Vitamin C za imunitet: C vitamin se uzima 4 - 8 gr dnevno, u nekoliko doza, najbolje intravenozno ili u liposomalnom obliku

• Vitamin D: Vitamin D ima sposobnost da moduliše imunološke odgovore i može smanjiti rizik od reaktivacije virusa. Uzima se od 5.000 do 10.000 IJ dnevno, najbolje uveče. Za autoimune bolesti postoji i poseban Koimbra protokol visokih doza vitamina D.  

• Cink: Cink je esencijalan za funkciju imunih ćelija i pokazao se korisnim u smanjenju ozbiljnosti i trajanja virusnih infekcija. Dnevna doza je 30 do 50 mg nakon doručka. Ne koristiti ga dugo u kontinuitetu i proveravati stanje bakra u telu. 

• Selen: vrlo značajan za rad mozga i smanjivanje amacija u telu. Doza je 400-800 mcg dnevno.

• Magnezijum-bisglicinat, 2×200 mg dnevno kao prah ili kao teblete, kapsule

• N-acetilcistein (NAC): Ovaj snažan antioksidans pomaže u smanjenju oksidativnog stresa i može biti koristan kod pacijenata sa virusnim infekcijama koje izazivaju autoimune odgovore. 

• Medicinske pečurke: pre svega Ćuranov rep samostalno ili kombinacije Reši, Koridcepsa, Čage i Šitake gljive. Preporučujemo kapsule mešanih pečuraka 5 Elemenata za antivirusnu terapiju, 2 x 2 kapsule dnevno. Mogu se koristiti i visoke doze Alpha glucana iz pečuraka - AGHC

• Liposomalna kurkuma: Kurkuma je poznata po svojim antiinflamatornim svojstvima, a u liposomalnoj formi poboljšava apsorpciju i efikasnost u smanjenju upala u telu. Dnevna doza je 3 x 1 kapsula dnevno

• Alge (hlorela, spirulina, kelp): Alge su bogate hranljivim materijama i antioksidansima koji mogu podržati imuni sistem, kao i detoksikaciju organizma, posebno se dugo upoutrebljava hlorela za čišćenje teških metala iz tela. Dnevna doza je 3 x 5 tableta ili 2 x 10 tableta. Preporučujemo Algomix tablete koje su sastavljene od 3 alge: hlorela, spirulina i kelp i prirodni su izvor joda. 

• Lugolova otopina joda: Koristi se za jačanje imuniteta i za borbu protiv infekcija u koncentraciji od 12%, od 1 do 4 kapi dnevno. Ako se koriste alge bogate jodom ne mora se uzimati Lugolova otopina. 

• Kantarion i matičnjak: Ovi biljni dodaci poznati su po svojim umirujućim svojstvima i mogu pomoći u smanjenju stresa, što je ključno za podršku imunološkom zdravlju. Preporučujemo HyperMix kapsule. 

• Ehinacea i majčina dušica: Ove biljke se koriste za jačanje imunog sistema, posebno belih krvnih zrnaca i T ćelija. Preporučujemo BioImunitet kapi ehinaceae sa majčinom dušicom. 

• Sikavica ili Čičak i maslačak: Da bi se virusi iskorenili ili smanjili u telu neophodno je čišćenje jetre, što je posebno važno u kontekstu hroničnih virusnih infekcija. Preporučujemo LiverMix kapsule maslačka i čička. 

• L-Lysine ili L-lizin, npr. 2×1000 mg dnevno, po potrebi do 3×1000 mg.

• Alpha Lipoic Acid li Alfa lipoinska kiselina, dnevno 300 do 600 mg u 2 ili 3 doze ili intravenozno jednom nedeljno. 

• Glutation je najbolje uzimati intravenozno, doza od 600 dnevno ili intravenozno 1.200 mg nedeljno. 

• Monolaurin – 2 × 1 kapsula od 1000 mg dnevno 

Dodatna podrška lečenju virusa su i: 

• Probiotici: Podrška zdravlju crijeva probiotikom može biti od esencijalnog značaja u modulisanju imunološkog odgovora, posebno u slučajevima hroničnih virusnih infekcija. Uzimati što bolji i kompleksniji probiotik i razumeti da on pomaže samo dok se uzima, probiotici nemaju produženo dejstvo. 

• B-kompleks vitamina, jedna kapsula dnevno uz obrok.

• EPA i DHA omega-3 masne kiseline, najbolje iz biljnih izvora ili algi – jedna kapsula dnevno.

• GABA (aminokiselina), uveče, jedna kapsula od 500-750 mg

• Melatonin – 10 mg pred spavanje, u nekim slučajevima i veće doze

• Antibiotici razni i pod kontrolom lekara kod lečenja Borelije

Ovo nije konačna lista suplemenata koji se koriste, jer zavisno od pacijenta i pripadajućeg stanja koriste se još i kvercetin, berberin, resveratrol, vitamin E i razni drugi suplementi u skladu sa potrebama osobe. Najčešće mora prvo jetra da se očisti od virusa, pa onda štitna žlezda da se sredi, da bi se došlo do rada na imunološkom sistemu. 

Antivirusna terapija traje godinama, nema brzih rezultata. I iskusan lekar treba da prati rezultate i modifikuje terapiju.

Pogledajte na linku ispod Antivirusni program - Denis Urošević Beroš 

https://www.youtube.com/watch?v=3GiSC15iYyE&list=PL8FeN6DfrGQv7B15pV1HToUQJDrKmtmDW&index=6

4. Intervencije u načinu života

• Upravljanje stresom: Hronični stres može pogoršati i virusne infekcije i autoimune bolesti. Tehnike poput meditacije, joge i mindfulness-a mogu pomoći u modifikaciji imunološkog odgovora i smanjenju rizika od reaktivacije virusa.

• Dijetalne modifikacije: Anti-inflamatorna ishrana koja eliminiše prerađenu hranu, šećere i upalne masti može pomoći u smanjenju opterećenja na imuni sistem, omogućujući mu da efikasnije bori protiv infekcija. Preporučuje se Budwig protokol ishrane. 

• Zabranjena hrana: kod lečenja virusa zabranjena hrana su jaja, mleko i mlečni proizvodi, pšenica i sve što ima gluten. 

Teorija da virusne infekcije igraju značajnu ulogu u razvoju autoimunih bolesti sve više dobija na značaju u okviru funkcionalne medicine i istraživačkih krugova. Virusi poput EBV, Borrelia, Herpes Simplex i Citomegalovirus mogu izazvati imunološku disregulaciju, hronične inflamacije i autoimune odgovore. Istaknuti praktičari funkcionalne medicine, i globalno i na Balkanu, zagovaraju antivirusne terapije i imunomodulacione tretmane kao deo holističkog pristupa lečenju ovih bolesti.

Iako antivirusni lekovi, imunomodulatorne terapije i suplementi igraju ključnu ulogu u lečenju virusnih infekcija i autoimunih bolesti, jasno je da su personalizovani tretmani, koji uključuju intervencije u načinu života i ishrani, od suštinske važnosti za dugoročni oporavak. Kako se istraživanje nastavlja, potencijal za ciljanje virusnih uzroka autoimunih bolesti postaje sve svetlija perspektiva u lečenju ovih kompleksnih stanja.