Jestivi insekti u hrani i kozmetici: novel food, mitovi i interesi industrije

Da li se jestivi insekti već nalaze u našoj hrani? Šta su novel foods, koji insekti su dozvoljeni u EU, kakvi su rizici po zdravlje i zašto se ova tema gura u prvi plan.

Insekti u prehrambenoj industriji: šta su „novel foods“ i zašto izazivaju toliko polemika

U poslednjih desetak godina pojam novel food postao je ključna reč u evropskoj prehrambenoj politici, ali i izvor brojnih nesporazuma u javnosti. Pod ovim terminom podrazumevaju se namirnice i sastojci koji se pre 15. maja 1997. godine nisu u značajnoj meri koristili u ljudskoj ishrani na teritoriji Evropske unije. To ne znači da su te namirnice „nove“ u globalnom ili istorijskom smislu – mnoge od njih imaju dugu tradiciju konzumacije u Aziji, Africi ili Latinskoj Americi – već da su nove u kontekstu evropskog tržišta i regulative.

Regulativa (EU) 2015/2283 uspostavlja strogi okvir prema kome svaki novel food mora proći procenu bezbednosti od strane EFSA (European Food Safety Authority), nakon čega Evropska komisija donosi odluku o njegovom odobrenju. Tek nakon tog procesa sastojak se može legalno koristiti u prehrambenim proizvodima. Upravo u tu kategoriju spadaju i jestivi insekti, koji su u poslednjih nekoliko godina dobili niz pojedinačnih odobrenja, ali i izazvali snažne društvene i medijske reakcije.

Koji se insekti koriste u prehrambenoj industriji i u kom obliku

Uprkos čestim tvrdnjama u medijima da se „u hranu masovno dodaju bube“, realnost je znatno uža i strože regulisana. U Evropskoj uniji trenutno je odobren ograničen broj vrsta insekata, i to isključivo u precizno definisanim oblicima i količinama.

Najčešće se koriste larve žutog brašnara (Tenebrio molitor), koje se mogu pojaviti kao cele sušene larve, termički obrađene ili samlevene u fini prah. Taj prah se tehnološki relativno lako uklapa u pekarske proizvode, testenine, proteinske pločice i zamene za meso, jer ne menja značajno teksturu, a doprinosi sadržaju proteina.

Kućni cvrčak (Acheta domesticus) predstavlja drugu važnu vrstu. On se najčešće koristi u obliku praha ili delimično odmašćenog proteinskog koncentrata, naročito u sportskim i funkcionalnim proizvodima. Slično važi i za migratornu skakavicu (Locusta migratoria), koja se ponekad plasira i kao ceo insekt, ali se u industrijskoj proizvodnji uglavnom melje.

Treća značajna grupa su larve tamnog brašnara (Alphitobius diaperinus), poznate i kao „buffalo worms“. Njihova prednost je povoljan aminokiselinski sastav i relativno neutralan ukus nakon obrade.

Van EU, ali globalno relevantni, postoje i drugi insekti koji se koriste u prehrani, poput svilene bube (Bombyx mori), različitih vrsta mrava, larvi osa i pčela, kao i palminog surlaša (Rhynchophorus ferrugineus). Međutim, ove vrste trenutno nemaju odobrenje za ljudsku ishranu u EU i ne mogu se legalno koristiti na evropskom tržištu.

Da li veliki brendovi koriste insekte u svojim proizvodima?

Jedna od najčešćih zabluda u javnosti jeste tvrdnja da velike prehrambene kompanije poput Marsa, Nestléa, Barille ili Coca-Cole „potajno“ dodaju insekte u svoje proizvode. Važno je jasno razdvojiti činjenice od dezinformacija.

Kompanije poput Marsa ili Barille ne koriste jestive insekte kao sastojak svojih standardnih proizvoda namenjenih ljudskoj ishrani. Ono što često izaziva konfuziju jeste činjenica da se neki insekti ili njihovi derivati koriste u drugim industrijama ili segmentima – na primer, u stočnoj hrani, ili u obliku aditiva poput boje E120 (karmin), koja se dobija iz štitastih vašiju (Dactylopius coccus) i ima dugu istoriju upotrebe u prehrambenoj industriji.

S druge strane, postoje specijalizovani brendovi koji otvoreno i transparentno grade svoju ponudu na insektima kao izvoru proteina. U Evropi su to, između ostalih, Ÿnsect i Protix (pretežno kao dobavljači sastojaka), kao i manji potrošački brendovi koji proizvode proteinske pločice, testenine ili snack proizvode sa dodatkom brašna od insekata. U SAD-u su poznati brendovi poput Exo, Chirps ili Aspire, koji ciljaju nišna tržišta sportista i ekološki osvešćenih potrošača.

Insekti u kozmetičkoj industriji

Upotreba insekata nije ograničena samo na hranu. Kozmetička industrija već decenijama koristi određene insekte i njihove derivate, često bez velike pažnje javnosti. Najpoznatiji primer je već pomenuti karmin, prirodna crvena boja dobijena iz štitastih vašiju, koja se koristi u karminima, rumenilima i drugim dekorativnim proizvodima.

Pčelinji proizvodi, iako se pčele često ne doživljavaju kao „insekti u kozmetici“, predstavljaju značajnu kategoriju. Pčelinji vosak, propolis i matični mleč široko se koriste u kremama, balzamima i preparatima za negu kože. U novije vreme, hitin i hitozan, dobijeni iz egzoskeleta insekata, istražuju se kao funkcionalni sastojci u kozmetici zbog svojih film-formirajućih i hidratantnih svojstava.

Prednosti – ali iz čije perspektive?

Kada se govori o prednostima insekata u ishrani, važno je jasno reći da se većina argumenata formuliše iz ugla industrije, regulatora i dugoročnih strategija snabdevanja hranom, a znatno ređe iz ugla krajnjeg potrošača.

Glavni argument u korist insekata kao sastojaka jeste njihova efikasnost. Sa tehnološkog i ekološkog stanovišta, insekti imaju izuzetno povoljan odnos utrošenih resursa i dobijenih proteina. Potrebno je znatno manje vode, prostora i hrane nego u proizvodnji goveđeg ili svinjskog mesa, a emisija gasova sa efektom staklene bašte je višestruko niža.

Nutritivno gledano, proteini insekata imaju dobar aminokiselinski profil, sadrže vitamine B-grupe, gvožđe, cink i nezasićene masne kiseline. Za prehrambenu industriju oni predstavljaju interesantan funkcionalni sastojak, naročito u kontekstu rasta tržišta proteinskih i „alternativnih“ proizvoda.

Kontroverze koje se često umanjuju: hitin, alergije i bezbednost

Uprkos navedenim prednostima, insekti nisu bez problema. Hitin, koji čini egzoskelet insekata, za ljudski digestivni sistem predstavlja teško svarljivo vlakno. Kod osetljivih osoba može izazvati nadimanje ili gastrointestinalne tegobe. Sa druge strane, postoje i istraživanja koja ispituju potencijalne prebiotičke efekte hitina i hitozana, što pokazuje da naučna slika još nije konačna.

Alergijski potencijal je možda i najvažnije pitanje. Proteini insekata mogu unakrsno reagovati sa alergenima iz rakova, školjki i grinja, zbog čega su osobe sa takvim alergijama posebno rizična grupa. Zato se u EU insistira na jasnom označavanju i upozorenjima.

Šta zakon EU zahteva – i zašto se insekti u hrani sistemski promovišu

Evropska unija zahteva strogo označavanje proizvoda koji sadrže insekte, uključujući navođenje tačne vrste i oblika u kome se sastojak koristi. Cilj nije „tiho“ uvođenje insekata u ishranu, već transparentnost i informisan izbor potrošača.

Razlog zašto EU uopšte otvara vrata insektima leži u dugoročnim strategijama održivosti, sigurnosti snabdevanja hranom i smanjenja pritiska na životnu sredinu. Insekti se ne posmatraju kao zamena za tradicionalnu hranu, već kao jedna od opcija u širokom spektru budućih izvora proteina.

Mitovi i činjenice o insektima u ishrani 

Mit 1: „Svi ćemo uskoro morati da jedemo insekte.“

Činjenica je da trenutno ne postoji nikakva zakonska obaveza niti plan da insekti zamene konvencionalnu hranu. Međutim, njihov ulazak u prehrambeni sistem je institucionalno podstaknut kroz regulativu, subvencije za istraživanja i strateške dokumente o održivosti. 

Mit 2: „Insekti su prirodniji i zdraviji od mesa.“

Insekti jesu prirodan izvor proteina, ali to ne znači automatski da su pogodniji za svakog potrošača. Alergijski potencijal, prisustvo hitina i ograničeni dugoročni podaci o redovnoj konzumaciji ostaju otvorena pitanja. 

Mit 3: „Velike prehrambene kompanije već masovno dodaju insekte u hranu.“

Ovo je netačno za standardne proizvode velikih brendova. Međutim, tačno je da se insekti aktivno uvode u lance snabdevanja kao sastojci budućih proizvoda, naročito u segmentima alternativnih proteina i funkcionalne hrane.

Zaključno, insekti u hrani i kozmetici nisu ni teorija zavere ni bezazlena inovacija koja se može uvesti bez javne rasprave. Oni su tehnološka i regulatorna realnost koja otvara nova pitanja o bezbednosti, etici i prihvatljivosti hrane u savremenom društvu.