Sastav

DEJSTVO AKTIVNIH SASTOJAKA

1. Koren sladića, Glycyrrhiza glabra, Fabaceae

Drogu čini neoguljeni, osušeni delovi korena i vreža, ili oguljeni, osušeni koren i rizom sa korenom vrsta Glycyrrhiza glabra L. i/ili G. inflata Bat. i/ili G. uralensis Fisch.

Hemijski sastav. Sadrži: triterpenske saponine (4-24%): glicirizin – smesa kalijumovih i kalcijumovih soli glicirizinske kiseline (slatkog ukusa), čiji aglikon je gliciretinska kiselina (nema sladak ukus); flavonoide (1%): likviricin i likviricigenin (flavanoni), izolikviricin i izolikviricigenin (halkoni), formononetin (izoflavonoid); amine (1 – 2%): asparagin, betain i holin; aminokiseline; glukozu i saharozu (3 – 15%); skrob (2 – 30%) i druge polisaharide (arabinogalaktani); fitosterole (β-sitosterol); kumarine; smolu i etarsko ulje (u tragovima).

Delovanje i primena. Prema preporukama Komisije E, upotreba droge Liquiritiae radix opravdana je u lečenju zapaljenja sluzokože gornjih disajnih puteva i gastričkog/duodenalnog ulkusa.

British Herbal Compendium preporučuje upotrebu ove droge u lečenju bronhitisa, peptičkog ulkusa, hroničnog gastritisa, reumatizma, artritisa i adrenokortikoidne insuficijencije.

Međutim, prema navodima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), nema dovoljno kliničkih dokaza koji bi potvrdili bilo koju indikacionu tvrdnju koja bi se odnosila na drogu Liquiritiae radix. WHO prepoznaje sledeća farmakopejska i tradicionalno-medicinska indikaciona područja droge Liquiritiae radix: ekspektorans kod kašlja i bronhijalnog katara, profilaksa i lečenje gastričkog i duodenalnog ulkusa, dispepsija, antiinflamatorno sredstvo kod alergijskih oboljenja, hepatoprotektivno sredstvo, itd.

Evropska agencija za lekove (EMA) prepoznaje preparate droge Liquiritiae radix kao tradicionalne biljne lekovite proizvode za lečenje digestivnih simptoma, uključujući osećaj pečenja i dispepsiju. Takođe kao tradicionalne biljne lekovite proizvode sa ekspektorantnim delovanjem, protiv kašlja kao simptoma prehlade.

Pretpostavlja se da su vezivanje gliciretinske kiseline za mineralokortikoidne receptore i blokada enzima 11-β-hidroksisteroid-dehidrogenaze osnovni mehanizmi dejstva ove droge. Novija istraživanja pokazuju da bi oba mehanizma mogla da budu odgovorna za pojedine farmakološke efekte i neželjena dejstva ove droge. Antiinflamatorni efekat je posledica kombinovane stimulacije receptora koji vezuju mineralokortikoide i inhibicije njihovog metabolizma do neaktivnih proizvoda. Glukokortikoidi (npr. hidrokortizon) se brzo metabolišu do neaktivnih jedinjenja zahvaljujući aktivnosti enzima 11-β-hidroksisteroid-dehidrogenaze, koja predstavlja „kontrolno mesto“ pristupa glukokortikoida odgovarajućim receptorima. Međutim, kada se blokira inaktivacija hidrokortizona, povećava se koncentracija glukokortikoida u tkivima bogatim mineralokortikoidnim receptorima; hidrokortizon se vezuje za mineralokortikoidne receptore i izaziva mineralokortikoidni odgovor, koji se ispoljava u retenciji natrijuma i povišenju krvnog pritiska

Kontraindikacije. Primena droge Liquiritiae radix, kao i odgovarajućih preparata, kontraindikovana je kod preosetljivosti na sastojke.

Interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima. Droga i preparati droge Liquiritiae radix ostvaruju brojne interakcije sa drugim lekovima pri istovremenom uzimanju. Zbog povećanja ekskrecije kalijuma, povećava se osetljivost na digitaloide kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom na terapiji ovim lekovima; samim tim i toksičnost kardiotoničnih heterozida pri istovremenoj primeni. Takođe, istovremena upotreba preparata droge Liquiritiae radix i tiazidnih diuretika dovodi do daljeg povećanja gubitka kalijuma.

Neželjena delovanja. Produžena upotreba visokih doza droge i/ili odgovarajućih preparata, može dovesti do retencije natrijuma i vode, odnosno gubitka kalijuma, praćenih hipertenzijom, edemom, hipokalemijom i, u ređim slučajevima, mioglobinurijom, što odgovara simptomima hiperaldosteronizma. Ovi simptomi su prolazni, i obično nestaju nekoliko nedelja nakon prestanka uzimanja droge Liquiritiae radix i odgovarajućih fitopreparata.

Posebna upozorenja. Primena proizvoda na bazi sladića se ne preporučuje kod osoba mlađih od 18 godina, tokom trudnoće i laktacije. Takođe, osobama sa holestazom (zastoj žuči), cirozom jetre, hipertonijom, hipokalemijom i bubrežnom insuficijencijom.

Uzimanje droge Liquiritiae radix i odgovarajućih preparata ne bi trebalo da potraje duže od 2-6 nedelja, bez lekarskog nadzora. Upotreba korena sladića kao sredstva za zaslađivanje je opravdana u dozi kojoj odgovara najviše 100 mg glicirizina dnevno i ne dovodi do neželjenih efekata.

Doziranje. Ukoliko nije drugačije propisano, dnevna doza droge Liquiritiae radix je 5 do 15 g, čemu odgovara doza od 200-600 mg glicirizina.

Prema preporukama EMA, pojedinačna doza usitnjene biljne supstance za pripremu biljnog čaja (infuza ili dekokta), kod osećaja pečenja i dispepsije (indikacija 1), je 1,5-2 g 2-4 puta dnevno, posle obroka. U istom indikacionom području, žitki ekstrakt (DER 1:0,4-0,5; voda) se primenjuje u dozi od 32 mg 2-3 puta dnevno, ali ne više od ukupno 160 mg (32 mg 5 puta dnevno). Na posletku, suvi ekstrakt, kojem odgovara pomenuti žitki ekstrakt. Ako se primenjuje kao ekspektorans, pojedinačna doza usitnjene biljne supstance za pripremu biljnog čaja (infuza ili dekokta) je 1,5 g 2 puta dnevno. U istom indikacionom području žitki ekstrakt (DER 3:1) se primenjuje u dozi od 1,2-1,5 g 3-4 puta dnevno. Ukoliko se primenjuje neki drugi ekstrakt, doza se preračunava u odnosu na pomenuti žitki ekstrakt.

2. Plod anisa, Pimpinella anisum L., Apiaceae

Drogu čini zreo, osušen šizokarp anisa, Pimpinella anisum L., Apiaceae.

Hemijski sastav. Sadrži: etarsko ulje (2 do 6%), sa trans-anetolom kao glavnim sastojkom (94%), havikol-metiletrom (estragolom, 2%) i anisaldehidom (1,4%), derivate kafene i kafeoilhina-kiseline, flavonoide (apigenin-7-O-glukozid, izoorijentin, izoviteksin, luteolin-7-O-glukozid), masno ulje (30%) i proteine (20%).

Delovanje i primena. Zahvaljujući sadržaju etarskog ulja, droga Anisi fructus ispoljava ekspektorantni, blagi spazmolitički i antibakterijski efekat. Ovi podaci su empirijski; odnose se na drogu, ali nema novijih istraživanja u ovoj oblasti. S druge strane, etarsko ulje anisa (Anisi aetheroleum) kao preparat ove droge ispoljava antibakterijsko, antivirusno i insektifugno delovanje. U pretkliničkim istraživanjima, potvrđeno je njegovo ekspektorantno, spazmolitičko i estrogeno delovanje.

Prema preporukama Komisije E, primena droge Anisi fructus opravdana je kod prehlade, bronhitisa, grozničavih stanja, inflamacije usne duplje i farinksa, dispepsije i gubitka apetita. Prema Evropskoj agenciji za lekove (EMA), plod anisa je tradicionalni biljni lekoviti proizvod za simptomatsko lečenje blagih gastrointestinalnih poremećaja, uključujući grčeve, nadimanje i prekomerno stvaranje gasova (indikacija 1). Takođe, kao tradicionalni biljni lek koji se koristi kao ekspektorans kod kašlja kao simptoma prehlade (indikacija 2).

Kontraindikacije. Primena droge Anisi fructus i odgovarajućih preparata kontraindikovana je kod osoba preosetljivih na sastojke anisa i drugih biljaka iz familije Apiaceae (celer, peršun, morač, itd).

Neželjena delovanja. Ukoliko se primenjuje na preporučeni način i u preporučenim dozama, neželjeni efekti su vrlo retki, i odnose se prevashodno na hipersenzitivizaciju.

Posebna upozorenja. Sumnja se da je estragol karcinogena i genotoksična supstanca. Nekoliko studija je jasno dokazalo da su metabolizam, metabolička aktivacija i kovalentno vezivanje estragola dozno zavisni, kao i da relativni značaj ove činjenice značajno opada kada se preduzmu mere koje smanjuju incidencu i dužinu trajanja ekspozicije organizma ovom agensu. Konkretno, studije na glodarima su pokazale da su ispoljavanje karcinogenosti i genotoksičnosti moguće u dozama od 1-10 mg/kg telesne težine, što je približno 100-1000 puta veće od pretpostavljene humane ekspozicije ovoj supstanci. Zbog toga se, a u nedostatku validnih studija na humanim subjektima, zaključuje da unos biljnih lekovitih preparata u kratkom vremenskom periodu i od strane odraslih pacijenata ne ugrožava njihovo zdravlje u značajnoj meri. U međuvremenu, izlaganje estragolu osetljivim grupama humane populacije (mala deca, trudnice i dojilje) trebalo bi svesti na minimalnu meru.

Doziranje. Ukoliko nije drugačije propisano, pojedinačna doza je 1-3,5 g celog ili sveže usitnjenog ploda anisa za pripremu čajnog napitka (infuza), 3 puta dnevno (DD 3-10,5 g).

3. List bokvice, Plantago lanceolata, Plantaginaceae

Drogu čini osušen, ceo ili usitnjen list samonikle ili gajene bokvice, muške bokvice (Plantago lanceolata L., Plantaginaceae), sakupljen tokom cvetanja biljke.

Hemijski sastav. Sadrži iridoide kao osnovne sastojke: aukubin, 3,4-dihidroaukubin, 6´-O-β−gluko-zilaukubin, katalpol, plantarenalozid i melitozid. Takođe, sluzi (do 12%), flavonoide (apigenin, baikalein, skutelarein, baikalin, homoplantaginin, nepetrin, luteolin, hispidulin, plantagozid), ugljene hidrate (L-fruktoza, D-glukoza, planteoza, saharoza, stahioza, D-ksiloza, sorbitol, tirozol, različiti heteropolisaharidi); fenolkarboksilne i druge kiseline (benzojeva, kafena, hlorogenska, cimetna, p-kumarna, ferula, fumarna, gentizinska, 4-hidroksibenzojeva, neohlorogenska, salicilna, siringinska, ursolna, vanilinska i oleanolna), aminokiseline, lipide, proteolitičke enzime, tanine (oko 4%), saponine; steroide i pojedine vitamine.

Delovanje i primena. Interno, list bokvice se u zvaničnoj medicini koristi kod zapaljenja sluzokože disajnih puteva, kašlja, bronhitisa, inflamatornih promena na sluzokoži usne duplje, nefritisa, cistitisa, retencije urina, dizenterije i prekomernog znojenja. Primenu nalazi i u lečenju dijareje, odnosno konstipacije. U narodnoj medicini, svež list bokvice se tradicionalno koristi kao antiseptičko sredstvo za zbrinjavanje iritacije kože i regeneraciju oštećenih tkiva kod erizipela, apscesa, opekotina i inflamatornih promena na koži. Takođe, u lečenju kašlja kod bronhitisa, prehlada i drugih infekcija gornjih disajnih puteva, kao diuretik kod kamena u bubregu, kao adstringens, imunomodulatorno sredstvo, antihipertenziv, hipoglikemik, hemostatik, febrifug i vermifug.

Prema preporukama EMA, koristi se kao tradicionalni biljni lek sa demulcentnim delovanjem u simptomatskom tretmanu iritacije oralne ili faringealne sluzokože i posledičnog suvog kašlja. U ovom indikacionom području, koristi se usitnjena biljna supstanca za pripremu čajnog napitka namenjenog oralnoj primeni, sprašena biljna supstanca za izradu čvrstih doziranih oblika i drugi biljni preparati u vidu tečnih ili čvrstih doziranih oblika za oralnu i/ili oromukozalnu primenu.

Kontraindikacije. Preosetljivost na sastojke bokvice.

Neželjena delovanja. Nisu zabeležena.

Posebna upozorenja. Oralna primena preparata na bazi bokvice se ne preporučuje deci mlađoj od 3 godine, zbog zdravstvenog rizika samolečenja i neophodnosti postupanja po savetu lekara, kao i zbog nedostatka dokaza o bezbednosti primene. Oromukozna primena se ne preporučuje osobama mlađim od 18 godina, zbog nedostatka dokaza o bezbednosti primene. Ne preporučuje se primena kod trudnica i dojilja.

Doziranje.

Odrasli i adolescenti stariji od 11 godina

• Čajni napitak: 2 g usitnjene biljne supstance se priredi kao infuz sa 150 ml ključale vode, 2-3 puta dnevno; DD 4-6 g.
• Suvi ekstrakt (DER 3-6:1; rastvarač za ekstrakciju voda): 233 mg 3 puta dnevno; DD 699 mg.
• Tečni ekstrakt (DER 1:0,8-1,2; rastvarač za ekstrakciju etanol 20-40% V/V): 0,4-1,9 g 3-4 puta dnevno; DD min. 1,2 g, max. 5,6 g.
• Žitki ekstrakt (DER 1,5-1,7:1; rastvarač za ekstrakciju etanol 20% m/m): 804 mg 4 puta dnevno; DD: 3216 mg.
• Ceđen sok sveže herbe (DER 1:0,5-0,9): 10 ml, 3 puta dnevno; DD 30 ml.
• Sirup prema ÖAB 2009 (formalno, nativni preparat je tečni ekstrakt DER 1:11, rastvarač za ekstrakciju voda): 15 ml, 3-4 puta dnevno; DD: 45-60 ml.
• Suvi ekstrakt (DER 3-5:1; rastvarač za ekstrakciju etanol 20% m/m): 300 mg, 3-4 times per day; DD 900-1200 mg.
• Tečni ekstrakt (DER 1:5,8-5,9; rastvarač za ekstrakciju voda): 4 ml, 3-5 puta dnevno; DD 12-20 ml.

Deca

• Suvi ekstrakt (DER 3-6:1; rastvarač za ekstrakciju voda): 233 mg, 2-3 puta dnevno; DD 466-699 mg (deca uzrasta 5-11 godina). 117 mg, 3 puta dnevno; DD 351 mg (deca uzrasta 3-4 godine).
• Tečni ekstrakt (DER 1:1; rastvarač za ekstrakciju etanol 20-40% V/V): 1,0-1,25 g, 2-3 puta dnevno; DD min. 2,5 g, max. 3,8 g (deca uzrasta 5-11 godina). 0,5-0,625 g, 2-3 puta dnevno; DD min. 1,25 g, max 1,9 g (deca uzrasta 3-4 godine).
• Žitki ekstrakt (DER 1,5-1,7:1; rastvarač za ekstrakciju etanol 20% m/m): 804 mg, 3 puta dnevno; DD 2412 mg (deca uzrasta 5-11 godina). 402 mg 3 puta dnevno; DD 1206 mg (deca uzrasta 3-4 godine).
• Ceđen sok sveže herbe (DER 1:0,5-0,9): 5 ml expressed juice, 2 puta dnevno; DD 10 ml (deca uzrasta 4-11 godina).
• Sirup prema ÖAB 2009 (formalno, nativni preparat je tečni ekstrakt DER 1:11, rastvarač za ekstrakciju voda): 5 ml, 3-4 puta dnevno; DD 15-20 ml (deca uzrasta 3-11 godina).
• Suvi ekstrakt (DER 3-5:1; rastvarač za ekstrakciju etanol 20% m/m): 300 mg, 3 puta dnevno; DS 1200 mg (deca uzrasta 5-11 godina). 150 mg, 3 puta dnevno; DD 450 mg (deca uzrasta 3-4 godine).
• Tečni ekstrakt (DER 1:5,8-5,9; rastvarač za ekstrakciju voda): 3 ml, 2-4 puta dnevno; DD 6-12 ml (deca uzrasta 5-11 godina) 2 ml, 2-3 puta dnevno; DD 4-6 ml (deca uzrasta 3-4 godine).

Oromukozna primena

Odrasli i starije osobe uzimaju sprašenu biljnu supstancu ili suvi ekstrakt (DER 3-6:1; rastvarač za ekstrakciju voda) u dozi od 160-190 mg više puta dnevno do max. 1280 mg, u vidu obloženih tableta ili lozengi.

4. Herba kantariona, Hypericum perforatum, Hypericaceae

Drogu Hyperici herba čini osušeni vršni deo kantariona (Hypericum perforatum L., Hypericaceae), prikupljen tokom cvetanja biljke. Kantarion samoniklo raste u severnoj i južnoj Africi, Južnoj Americi, Aziji, Australiji, Evropi i Novom Zelandu, a naturalizovan je u SAD.

Hemijski sastav. Droga je vrlo složenog sastava. Glavni sastojci su naftodiantroni (hipericin i pseudohipericin), derivati floroglucinola (hiperforin i adhiperforin), flavonoidi (hiperozid, kvercitrin, izokvercitrin, rutin) i katehinski tanini.

Delovanje i primena. U tradicionalnoj medicini, koristi se kao antiflogistički agens u lečenju inflamatornih procesa na sluzokoži bronhija i urogenitalnog trakta, lečenju poremećaja u funkcionisanju hepatobilijarnog sistema, ublažavanju iritacije mokraćne bešike, lečenju prehlade, dijabetesa, dispepsije, hemoroida, neuralgija, migrene i kožnih oboljenja. Takođe, opisani su primeri upotrebe kantariona kao diuretika, emenagoga i antimalarika. Spolja se koristi za lečenje manjih ozleda kože, opekotina i kožnih ulcera, a topikalno za ublažavanje virusnih infekcija. U poslednje vreme, koristi se u simptomatskom lečenju blagih i umerenih depresivnih epizoda, što ima kliničku potvrdu.

Evropska agencija za lekove (EMA) je objavila dve monografije posvećene drogi Hyperici herba; jedna se odnosi na tradicionalnu, a druga na dobro utemeljenu primenu. Prema EMA, preparati droge Hyperici herba tradicionalno se koriste za ublažavanje privremene mentalne iscrpljenosti (indikacija 1), u simptomatskom tretmanu manjih inflamacija kože (kao što su opekotine od Sunca) i kao pomoćno sredstvo u lečenju manjih ozleda kože (indikacija 2), ili za simptomatsko ublažavanje blagog gastrointestinalnog diskomfora (indikacija 3). Što se tiče dobro utemeljene primene, proizvodi na bazi droge Hyperici herba se koriste u lečenju blagih do umerenih depresivnih epizoda (prema ICD-10) – indikacija 1, ili za kratkoročno lečenje simptoma blagih depresivnih poremećaja – indikacija 2.

U pomenutim terapijskim područjima, prema EMA, tradicionalno se koriste sledeći preparati droge Hyperici herba: A) suvi ekstrakt (DER 4-7:1, etanol 38% m/m), B) tečni ekstrakt (DER 1:4-20, biljno ulje), C) tečni ekstrakt (DER 1:13, ulje kukuruznih klica ili neko drugo podesno biljno ulje), D) tinktura (1:10, etanol 45-50% v/v), E) tinktura (1:5, etanol 50% v/v), F) tečni ekstrakt (DER 1:2, etanol 50% v/v), G) tečni ekstrakt (DER 1:5-7, etanol 50% v/v), H) sok sveže herbe (DER 1,1-2,5:1), I) usitnjena biljna supstanca, J) sprašena biljna supstanca. Dobro utemeljenu primenu imaju sledeći preparati: A) suvi ekstrakt (DER 3-7:1, metanol 80% v/v), B) suvi ekstrakt (DER 3-6:1, etanol 80% v/v) i C) suvi ekstrakt (DER 2.5-8:1, etanol 50-68% v/v). Svi proizvodi sa dobro utemeljenom primenom, koriste se oralno. Tradicionalni proizvodi i oralno, i spolja.

Za indikaciju 1 (ublažavanje privremene mentalne iscrpljenosti), koriste se biljna supstanca i lekoviti proizvodi obeleženi sa A, C, D, E, F, G, H, I, J. Za indikaciju 2 (simptomatski tretman manjih inflamacija kože, lečenje manjih ozleda kože), koriste se lekoviti proizvodi obeleženi sa B, D, E, I. Lečenju gastrointestinalnog diskomfora (indikacija 3) namenjen je samo proizvod označen sa I (usitnjena biljna supstanca, za pripremu čajnog napitka).

Kontraindikacije. Proizvodi na bazi herbe kantariona su kontraindikovani kod osoba preosetljivih na sastojke.

Interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima.

Ukoliko se proizvod na bazi herbe kantariona uzima na propisan način (što će obezbediti dnevni unos hiperforina <1 mg) i ne duže od 1-2 sedmice, ne očekuju se klinički relevantne interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima. Neophodne su konsultacije sa lekarom ili farmaceutom.

Neželjena delovanja. Od neželjenih reakcija, mogući su gastrointestinalni poremećaji, alergijske reakcije (fotosenzibilizacija), zamor i nemir.

Posebna upozorenja. Primena kod trudnica, dojilja, dece i adolescenata mlađih od 18 godina se ne preporučuje. Osobe svetle puti koje uzimaju proizvode na bazi kantariona mogu da nepovoljno reaguju na intenzivnu sunčevu svetlost.

Doziranje. Prema EMA, lekoviti proizvodi koji se tradicionalno koriste u lečenju privremene mentalne iscrpljenosti, doziraju se na sledeći način.

Odrasli i starije osobe. A: pojedinačna doza 60-180 mg, dnevna doza: 180-360 mg. C: pojedinačna doza: 200 mg, dnevna doza: 600 mg. D: pojedinačna doza: 2-4 ml, dnevna doza: 6-12 ml. E: pojedinačna doza: 1-1,5 ml, dnevna doza: 3-4,5 ml. F: pojedinačna doza: 0,8-1,2 ml, dnevna doza: 2,4-3,6 ml. G: pojedinačna doza: 1,3 ml, dnevna doza: 4 ml. H: pojedinačna doza: 10-20 ml, dnevna doza: 10-30 ml. I: pojedinačna doza 1,5-2 g, dnevna doza: 3-6 g, za pripremu čajnog napitka. J: pojedinačna doza: 300-500 mg, dnevna doza: 900-1000 mg.

Specifično, za indikaciju 3 (gastrointestinalni diskomfor), dnevna doza usitnjene biljne supstance je 4 g.

5. Herba kičice, Centaurium erythraea Rafn., Gentianaceae

Drogu Centaurii herba čini osušen nadzemni deo kičice, Centaurium erythraea Rafn. s. l., uključujući C. majus (H. et L.) Zeltner i C. suffruticosum (Griseb.) Ronn. (syn.: Erythraea centaurium Persoon; C. umbellatum Gilibert; C. minus Gars.).

Hemijski sastav. Sadrži, za čitavu familiju Gentianaceae karakteristične, gorke sekoiridoidne glukozide, od čega približno 75% odlazi na svercijamarin i malu količinu genciopikrozida (genciopikrin), sverozida (gorka vrednost oko 12000) i centapikrina (gorka vrednost oko 4.000.000).

Pored gorkih sastojaka, sadrži m-hidroksibenzoil estre sverozida, deacetilcentapikrin, centaurozid (dimerni sekoiridoid), sekologanin, 6’-m-hidroksibenzoil-loganin, dihidrokornin (ciklopentanski iridoid), gencioflavozid. U sastavu kičice nalaze se i sekoiridoidni alkaloidi gencijanin i gencijanidin, 6-metoksiksantoni eustomin (1-hidroksi-3,5,6,7,8-pentametoksiksanton) i 8-demetil-eustomin, fenolske i organske kiseline (p-kumarna, o-hidroksifenilsirćetna, protokatehinska, ferula, sinapinska, vanilinska, siringinska, hidroksitereftalna i 2,5-dihidroksitereftalna),  fitosteroli (β-sitosterol, stigmasterol, kampesterol i drugi), te kumarini (5-formil-2,3-dihidroizokumarin), flavoni i antocijani.

Delovanje i primena. Tradicionalno se, već vekovima, u evropskim zemljama koristi za ublažavanje digestivnih poremećaja (osećaj peptičkog diskomfora) i kod gubitka apetita. Za drogu Centaurii herba se vezuje tradicionalna primena u lečenju dijabetesa, malarije, protiv zmijskog ujeda i ozleda, kao antipiretik, tonik i sedativ. Preparati ove droge su opisani u brojnim (starim) farmakopejama evropskih zemalja, među koje se ubrajaju i jugoslovenske farmakopeje. Tokom istorije, u referentnim fitoterapijskim priručnicima opisana su i brojna druga terapijska područja primene ove droge: kao febrifuga kod napada groznice, kod dismenoreje, kao sredstva za „čišćenje krvi“ i protiv osećaja pečenja kod povišenog nivoa želudačne kiseline, kod žutice, itd.

U skorije vreme su sprovedena farmakološka ispitivanja koja su potvrdila većinu etnofarmakoloških navoda, pa se savremena primena ove droge usmerava ka dispeptičkim poremećajima u funkcionisanju gastrointestinalnog trakta i gubitku apetita.

Kontraindikacije. Preosetljivost i aktivni peptički ulkus.

Posebna upozorenja. Zbog nedostataka dokaza o bezbednosti primene, ne preporučuje se primena kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, trudnica i dojilja. Ukoliko za 2 sedmice ne dođe do poboljšanja stanja, konsultovati lekara.

Doziranje. U pomenutom indikacionom području, primenjuju se sledeći preparati droge Centaurii herba: A) usitnjena biljna supstanca, B) sprašena biljna supstanca, C) tečni ekstrakt (1:1; etanol 25% v/v), D) tinktura (1:5; etanol 70% v/v) i E) žitki ekstrakt (1:10; voda). Ukoliko nije drugačije propisano, pomenuti preparati se primenjuju oralnim putem, u sledećim dozama (odrasli): A) usitnjena biljna supstanca za pripremu čajnih napitaka – pojedinačna doza 1-4 g, do 4 puta dnevno; B) sprašena biljna supstanca – pojedinačna doza 0,25-2 g, do 3 puta dnevno; C) tečni ekstrakt – pojedinačna doza 2-4 ml, do 3 puta dnevno; D) tinktura – pojedinačna doza 1,5-5 g, do 3 puta dnevno; E) žitki ekstrakt – pojedinačna doza 0,2 g; dnevna doza 1-2 g.

Gorušica

Gorušica je osećaj pečenja, žarenja koji počinje visoko u epigastriju ili u donjem delu grudnog koša i širi se iza grudne kosti, sve do u ždrelo. Može se širiti i u leđa, a retko u ruke. Gorušica je simptom (pokazatelj) određenog poremećaja ili bolesti u probavnom sistemu, ili neodgovarajućeg načina života i ishrane. Iako najčešće nije pokazatelj teške bolesti ili poremećaja, značajno utiče na psihičko i fizičko zdravlje pojedinca, te smanjuje radni potencijal.

Šta je gorušica i zašto nastaje?

Gorušica je osećaj pečenja i boli u želudcu ili iza grudne kosti, koji se može širiti u epigastrij ( „kašičicu“), ili u ždrelo. Nastaje usled toga što je nastalo oštećenje sluzokože želuca.

Gorušica je jedna od najčešćih tegoba u zapadnoj populaciji, a toliko je učestala da ju mnogi smatraju normalnom i uopšte je ne spominju svojim lekarima. Javlja se u 20-40% ljudi, a oko 7% odraslih ima svakodnevne tegobe. Nastaje usled povraćaja (refluksa) želudačnog sadržaja u jednjak zbog slabljenja funkcije donjeg sfinktera jednjaka, mišića koji zatvara jednjak na mestu ulaska jednjaka u želudac, u kombinaciji sa povećanim pritiskom u stomaku. Donji sfinkter jednjaka deluje kao ventil, propušta hranu u želudac, a sprečava njen povraćaj u jednjak. Dodatno refluks može olakšati postojanje želudačne (hijatalne) kile.

Gorušica se obično javlja unutar sat vremena od obroka (najčešće obilnijeg). Gorušicu provociraju emocionalni stres, pušenje, alkoholna i gazirana pića, povišen pritisak u trbušnoj šupljini kao posledica nošenja uske odeće, debljine ili trudnoće. Gorušicu podstiče i masna i pržena hrana, šećer, čokolada, luk, jaki začini, citrusno voće i jaki čajevi, a tome dodatno doprinose i preobilni obroci, slabo žvakanje i brzo gutanje hrane. Žgaravicu može izazvati fizički napor (dizanje teških tereta, trčanje i sl.), Pogotovo odmah po obroku, kao i ležanje nakon jela, osobito na desnom boku.

Nastanku gorušice doprinose lekovi kao što su nesteroidni antireumatici (većina sveprisutnih lekova protiv bolova), neki antidepresivi, antihipertenzivi (blokatori kalcijumovih kanala), lekovi za hronični bronhitis ili astmu (teofilin) i osteoporozu (bisfosfonati). Uz osećaj gorušice česta je i regurgitacija, odnosno povraćaj gorke, kisele ili slane, ređe žuke tečnosti u usta, a ponekad i hrane. Regurgitacija se češće dešava u ležećem položaju ili kod saginjanja. Pojava gorušice (i regurgitacije) dva i više puta nedeljno smatra se značajnom za promenu kvaliteta života.

Zašto je bitno prepoznati gorušicu?

Gorušica je simptom (pokazatelj) poremećaja ili bolesti u probavnom sistemu, neodgovarajućeg načina života i ishrane. Dugoročno utiče na psihičko i fizičko zdravlje pojedinca, te značajno smanjuje radni potencijal. Bitno je znati da se gorušica danas može vrlo uspešno lečiti lekovima, i, što je još važnije, promenama životnih navika.

Najbolji način da se prirodnim putem izleči gorušica je promena prehrambenih navika i pravilna dijeta koju lekar prepiše, izbegavanje strsa, po potrebi lekoovi i korišćenje prirodnih regeneratora sluzokože želuca. Najbolji prirodni i biljni preparat za gorušicu su prirodne biljne Biogast kapi.

Kod kojih bolesti se javlja gorušica?

Gorušica i regurgitacija su tipični simptomi GERB-a (gastro-ezofagealni refluksne bolesti (gaster = želudac, oesophagus = jednjak). Ređe se javlja kod ulkusne bolesti, gastritisa (upale sluzokože želuca), bolesnika koji imaju žučne kamence, te kod pacijenata koji imaju usporen rad creva (peristaltiku), npr. kod dijabetesa.

Mehanizam nastanka gorušice nije u potpunosti jasan, a pretpostavlja se da je kombinacija refluksa želudačnog sadržaja u kombinaciji sa upalom jednjaka, oštećenjem sluzokože, preosjetljivošću jednjaka na rastezanje hranom ili na samu kiselinu, te oslabljenim zaštitnim mehanizmima jednjaka.

Koje bolesti daju tegobe slične gorušici?

Najčešće se u praksi simptomi, tegobe nalik na gorušicu nalaze kod ishemijske bolesti srca (angina pektoris, infarkta srca), a ređe kod upale srčanog mišića ili srčane ovojnice (perikarda). Pritom je značajno da se tegobe obično javljaju uz fizički napor ili psihički stres. Bol se karakteristično širi u donju vilicu, levu ili obije nadlaktice, a praćena je osećajem pritiska, težine, umora, stezanja i nedostatkom vazduha.

U praksi je zapravo najvažnije pravilno razlučiti tegobe koje su porekla digestivnog sistema od onih porekla srčanožilnog sistema. Ishemijsku bolest srca je vrlo važno poznati na vreme. Tu je bitna što hitnija dijagnostika i pravilna terapija, jer nelečena može imati po život opasne posledice. Tegobe slične žgaravica ređe su posledica bolesti kičme, kada su često provocirane pokretima tela ili na pritisak prsišta. Izuzetno retko su slične tegobe posledica bolesti pluća, kada su obično praćene drugim simptomima poput zaduha, kašlja, temperature ili slično.

Ponekad je i lekaru teško zaključiti da li je reč o žgaravica, ili su tegobe znak bolesti nekog drugog organa ili organskog sistema. Ako dakle uz osećaj pečenja u grudima imamo i neke druge, gore navedene simptome, svakako je dobro potražiti stručnu pomoć.

Šta kada se pojavi gorušica?

Ako imate dve ili više epizoda gorušice nedeljno ili je ona prisutna duže vreme, te vas ometa u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, obratite se lekaru.

Povremena žgaravica, pogotovo ako se javlja nakon teže hrane, obilnijih obroka ili fizičkog napora koji sledi odmah nakon obroka ne treba da zabrinjava, ali nas treba podstaći na razmišljanje o promeni prehrambenih navika i uopšteno stila života. Kod tegoba se može pomoći uzimanjem antacida (lekova koji neutrališu kiselinu u želucu) i blokatora H2 receptora (npr. Ranitidin). Ako imate dve ili više epizoda gorušice nedeljno ili je ona prisutna duže vreme, te vas ometa u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, trebali biste se obratiti lekaru.

Naročito je važno da li imate gorušicu tokom noći, jer je ona opasnija za nastanak promena sluzokože jednjaka i komplikacija van digestivnog sistema, koje se inače javljaju uz gorušicu, kao što su hronična upala ždrela, promuklost, osećaj knedle u grlu (globus sindrom), hronični kašalj ili astma. Lekar će proceniti vaše tegobe, te propisati odgovarajući lek i ponovo naglasiti važnost načina ishrane i stila života.

Kod ozbiljnijih tegoba je to u pravilu inhibitor protonske pumpe (IPP), lek koji snažno blokira lučenje želudačne kiseline. Povremeno se u terapiju može uključiti prokinetik metoklopramid, lek koji ubrzava peristaltiku i pražnjenje jednjaka nakon hranjenja ili pojave refluksa, pritom vodeći brigu o mogućim neželjenim dejstvima. Tegobe bi trebale prestati kroz 1 do 4 nedelje. Zavisno o odgovoru na lečenje biće ordinirana dodatna terapija ili dodatne pretrage, prvenstveno ezofagogastroduodenoskopija, a naknadno moguće i pH-metrija, pretraga kojom se meri kiselost, količina i učestalost refluksa u jednjak.

Gastritis

Koje vrste gastritisa postoje

Antrumski gastritis koji zahvata antrum želuca; g. atrophica je hronični gastritis sa atrofijom sluznice želudca; g. catarrhalis je zapaljenje sluznice želuca s hipertrofijom sluznice i lučenjem povećane količine sluzi i obično hipoaciditetom; g. chronica je hronično zapaljenje sluznice želuca koja ide u dva oblika s hipertrofijom i atrofijom. U slučajevima hipertrofičnog hroničnog gastritisa javlja se zadebljanje sluznice i podsluznice želuca. Površina je grubo naborana, epitel hiperplastičan, a u podsluznici postoji umnožavanje veziva i prisustvo ćelija zapaljenja.

U slučajevima hroničnog atrofičkog gastritisa postoji izražena zaravnjenost površine, istanjenost sluznice, ali i povećani broj limfocita i leukocita. U dubljim slojevima sluznice mogu se pojaviti sitne ciste. Vezivo izmedju žlezda i mišićnog lista sluznice je zadebljano.

U većini slučajeva kod gastritisa sluznice želudca su oštećene i pate od erozije i perforacije, pa usled dejstva želudačne kiseline na nazaštićeni deo želuca, ponekad dodje i do krvarenja. Na tim mestima gde je sluznica oštećena razvija se helikobakter, koji dodatno komplikuje lečenje gastritisa.

Najčešći uzroci gastritisa su alkohol, lekovi, otrovi, stres i način ishrane. Osobe koje pate od stresa su sklonije gastritisu, zatim uzrok gastritisu mogu biti operacije, opekotine, traume i drugi ozbiljni zdravstveni problemi koji povećavaju šanse za razvoj gastritisa.

Prirodni biljni preparati za gastritis i gorušicu deluju umirujuće na želudačnu kiselinu ali i na sluznicu organa za varenje, pa u tom smislu imaju širi spektar delovanja od klasičnih lekova za smanjenje želudačne kiseline.

GERB

Žgaravica ili osećaj pečenja iza grudne kosti, osnovni je simptom povrata (refluksa) želučane kiseline, a stanje koje nastaje zbog ponavljanih epizoda povrata kiseline naziva se gastroezofagealna refluksna bolest ili skraćeno GERB.

Bolest je obično posledica slabosti mišića, donjeg ezofagealnog sfinktera (DES). Sfinkter DES okružuje u obliku prstena donji dio jednjaka, cevi koja vodi hranu u želudac. Kod gutanja DES se otvara, omogućujući ulaz hrane u želudac. Inače, DES mora biti zatvoren kako kiselina iz želuca ne bi zapljuskivala – vraćala se – u jednjak. Kad se kiselina vrati u jednjak, osećate pečenje. Mnoge stvari mogu opustiti DES: određeni lekovi, neka hrana, emocionalni stres, pušenje, brzo jedenje, neodgovarajuće žvakanje ili ležanje nakon jela. Čak i kad je DES čvrst, žgaravica se može pojaviti kao posledica pritiska na mišić od preteranog jela, uske odeće, trudnoće ili debljine.

Lečenje GERB-a

Cilj lečenja je ukloniti tegobe bolesnika te smanjiti refluks i izlečiti oštećenja sluznice jednjaka. Pacijentima se savetuje izbegavanje uzimanja hrane tri sata prije odlaska na spavanje, prestanak pušenja, izbegavanje masne i jače začinjene hrane, kafe, alkohola, posebno crnog vina, mleka, čokolade, kiselih voćnih sokova, kečapa, paradajza, te peperminta. Preporučljivo je i smanjiti količinu hrane po obrocima, izbegavanje tesne odeće, sagnutog položaja tela, smanjiti telesnu težinu, podići uzglavlje pri spavanju (ne samo glavu već i trup) te proveriti sa svojim lekarom da li neki od lekova koje uzimate može provocirati nastajanje tegoba refluksne bolesti.

Za korekciju blaže refluksne bolesti jednjaka najčešće je dovoljna promena životnih navika. Kod umereno teške i teške bolesti lekar će propisati lekove, bilo da su to lekovi koji neutraliziraju već postojeću kiselinu u želucu (antacidi) ili lekovi koji smanjuju stvaranje kiseline – antragonisti H2-receptora i tokom poslednje dve decenije moćni inhibitori protonske pumpe koji se danas smatraju lekom izbora.

Od pomoći mogu biti i lekovi koji osnažuju donji ezofagealni sfinkter. U eksperimentalnoj fazi su nove metode kojima se putem endoskopa u zid donjeg dela jednjaka ubrizgavaju tekući implantati ili elektrode kojima se želi poboljšati funkcija tog dela probavne cevi. Tek manji deo bolesnika treba hirurški zahvat. Operacija se naziva fundoplikacija i koristi se kada druge metode lečenja ne daju rezultate odnosno kada postoji vrlo izražena hijatalna hernija, razdor u ošitu kroz koji se želudac uvlači u područje prsišta i uzrokuje simptome refluksne bolesti. Nekada je to bio opsežan zahvat iza kojeg je sledio dugotrajni oporavak.

Danas nastojanja idu prema tome da se zahvat obavi laparoskopskim pristupom, kroz mali otvor na trbuhu, nakon čega bi pacijent mogao ići kući već 1-2 dana nakon operacije.

Najbolji biljni preparat za GERB i Žgaravicu biljne kapi BioGast koje imaju svojstvo da smanjuju želudačnu kiselinu, jačaju želudac i regenerišu oštećenu sluzokožu želudca, samim tim smanjuju i prisustvo helikobaktera. Pomogao je mnogima koji imaju sindrom nazvan Gastroezofagealna refluksna bolest, pomoći će i vama.

Ishrana

Dijeta za gastritis i fermentisani mlečni proizvodi

Posebno valja istaći prednost unošenja fermentisanih mlečnih proizvoda u ishranu osoba koje boluju od gastritisa. Radi se naime o jogurtu nove generacije – probiotici. U jogurtu su prisutne na hiljade mlečnih bakterija koje u procesu vrenja stvaraju mlečnu kiselinu, a na nivou creva podstiču stvaranje zdrave bakterijske flore. Sposobnost i kapacitet fermentisanog mleka i jogurta da poseduje stimulišući i zdrav uticaj na želudac i uopšteno na organizam, zapravo najviše zavisi o broju živućih mikroorganizama prisutnim u samom proizvodu. Šta je proizvod svežiji veći je broj živih bakterija sadržan u njemu i veća je verovatnoća da će sve te bakterije preživeti prolaz kroz digestivni trakt, odnosno kroz želudac koji može postati mesto „umiranja“ bakterija usled delovanja želudačne kiseline.

Mikroorganizmi koji se u poslednje vreme sve više koriste kao dodatak fermentisanim mlečnim proizvodima pokazali su se mnogo otporniji na uticaj želudačne kiseline, dolaze u većem broju na ciljana mesta u crevima i poseduju veći kapacitet svoje reprodukcije na ciljnom mestu. U tome je prednost ovih mikroorganizama u odnosu na tradicionalne, koji su se do sada koristili.

Interes naučnika usmeren je posebno prema dvema bakterijskim vrstama, za koje se smatra da mogu zadovoljiti i najveća očekivanja: to su Bifidobacterium i Lactobacillus acidophilus. Te su dvije bakterije normalno prisutne u crevnoj flori čoveka zajedno sa ostalim bakterijama koje učestvuju u održavanju bakterijske ravnoteže organizma. Posebno se rod Bifidobacterium pokazao vrlo otpornim na delovanje želudačne kiseline i otporan je prema pojedinim Proteolitička enzimima koji se luče u želucu i duodenumu. Ova bakterijska vrsta štiti od napada gastritisa, zatim proliva, održava ravnotežu mikroflore creva, smanjuje „štetu“ koja nastaju nakon terapije antibioticima.

I Lactobacillus acidophilus odoleva delovanju želudačne kiseline i dolazi do creva bez da se razloži. Lactobacillus acidophilus i Lactobacillus rhamnosus prijanjaju uz sluzokožu creva i ne dozvoljavaju ostalim bakterijama, koje mogu biti patogene, pristup sluznici. Time direktno poput neke vojske štite sluzokožu želuca i creva. Uz to, Lactobacillus acidophilus podstiče delovanje ćelija leukocitne loze – makrofaga. Makrofagi su sposobni potpuno uništiti ili pak inaktivirati delovanje mikroorganizama opasnih i štetnih po naše zdravlje, a kolonizuju digestivni trakt.

Medjutim, nisu sve osobe koje imaju gastritis ili gerb sposobne da uzimaju kiselo mlečne proizvode, jer im to izaziva kiselinu ili mučninu. U tom slučaju, dijeta za gastritis mora biti bazirana na povrću, treba jesti bareno povrće i piti BioGastritis kapi protiv gastritisa i gerb-a. BioGastritis kapi će im vrlo brzo doneti smirenje tegoba i omogućiti im normalnu ishranu.

Hrana koja je dobra za Gastritis

Gastritis zahteva od pacijenta da se hrani umereno, da jede malo i često. Zato se kaže da je potrebna dijeta za Gastritis i Gerb, ne u smislu mršavljenja, jer takve osobe često smršaju zbog teškoća sa jelom i probavom, već zbog izbora namirnica i količine. Kod gastritisa nema prejedanja i obilnih obroka. Voda se pije uvek pre 20 minuta jela a ne tokom obroka ili posle. Ne treba piti nikakva pića, čak ni čaj posle obroka. Izbegavati grickanje medju obrocima.

Idealno bi bilo da osoba posti na vegetarijanskoj hrani, a ove namirnice se preporučuju:

Ananas, Artičoka, Badem, Bakalar, Banana, Belo meso, Cvekla, Djumbir, Fermentisani mlečni proizvodi,  Ječmena kafa (Cikorija), Kopriva, Krompir, Kupusnjače, Lisnato zeleno povrće, Maslinovo ulje, Palenta, Plava riba, Radič, Soja, Sočivo, Sveži kravlji sir, Testenina, Tofu sir (Sojin sir),     Voda (Prolom voda, kišnica, meke vode), Špargla, čaj od Belog sleza, kičice, slatkog korena.

Hrana koja nije dobra za gastritis i gerb

Treba izbegavati hranu koja izaziva tegobe kod gastritisa i gerba a to su namirnice koje podstiču lučenje želudačne kiseline. Izbegavati sledeče:

Agrumi ili citrusno voće (limun, pomorandža, grejp), Alkohol (žestoka pića, vino, pivo, likeri), Čokolada, Crni hleb, Grickalice, Jagoda, Školjke kamenice, Kafa, Kocka za supu, Koncentrat paradajza, Kečap, Loj i mast, Med, Mladi luk, Sirće, Paprika, Voćni sokovi

Ovo su opšte preporuke kako izgleda ishrana za gastritis i gerb. Suština ishrane kod gastritisa je da se pruži prilika sluznici želudca da se oporavi i regeneriše. Uz pomoć BioGastritis kapi protiv gastritisa brzo se oseti poboljšanje i simptomi bola, pečenja i nadimanja nestaju nakon par dana, pa osoba pomisli da može sve da jede. Ili nakon nekoliko nedelja korišćenja BioGastritis kapi se pomisli da je želudac izlečen, pa se izgubi disciplina kod ishrane i dijeta za gastritis se zanemari.

Treba napomenuti da je proces saniranja sluznice želuca dugotrajan i da traje par meseci, pa treba biti pažljiv i uporan.

Korišćenje BioGasta

Kad, kako i koliko dugo se uzimaju biljne kapi

Biljne kapi ili tinktura su vodeno alkoholni rastvor lekovitog bilja. U tom smislu su jače koncentracije lekovitih materija u odnosu na čaj, koji je vodeni rastvor lekovitog bilja.

U odnosu na čaj, kapi osim što deluju jače, često deluju i drugačije, jer alkohol kao rastvarač iz lekovitog bilja izvlači lekovite materije koje voda kao rastvarač ne uspeva. Isti sastav lekovitog bilja u kapima i u čaju često ne deluje isto, niti na iste zdravstvene probleme. 

Kako se uzimaju kapi?

Biljne kapi se najčešće uzimaju po sledećem protokolu:

– 30 kapi (ili pola kafene kašičice) se razmuti u čaši vode – to je jedna doza kapi

– jedna doza kapi se popije 15 do 20 minuta pre jela, na prazan stomak

– tokom dana se uzimaju 3 doze kapi – ukupno 90 kapi

To je iskustveno najbolji protokol za korišćenje kapi. Na taj način bočica kapi od 100 ml će vam trajati za 3 nedelje korišćenja.

Često na kutijama biljnih kapi piše da se uzimaju u većim koncentracijama – po 50 ili 60 kapi. Možete se držati te preporuke sa ambalaže ako smatrate da naša preporuka od 30 kapi po jednoj dozi nije adekvatna.

Ta preporuka koja piše na ambalaži proizvoda je stručno mišljenje Farmaceutskog fakulteta radjena na osnovu aktivnih sastojaka lekovitog bilja koje je po farmakopeji nadležno za odredjene zdravstvene probleme. U proračun kapi nisu uključene i druge lekovite biljke koje su u preparatu a koje tradicionalna medicina prepoznaje kao delotvorne za taj problem. 

Koliko dugo se kapi mogu piti bez prestanka?

Biljne kapi možete piti 3 meseca bez prestanka a onda je poželjno napraviti pauzi od 10 do 15 dana, pa se onda opet može nastaviti ciklus od 3 meseca dalje upotrebe.

Sve naše biljne kapi su potpuno bezbedne za upotrebu.