Sastav

DEJSTVO AKTIVNIH SASTOJAKA

1. Herba rusomače, Capsella bursa-pastoris (L.) Medikus, Brassicaceae)

Drogu Bursae pastoris herba čini svež ili osušen nadzemni deo rusomače, Capsella bursa-pastoris (L.) Medikus. Biljka je uobičajena, kosmopolitska, ruderalna vrsta koja se smatra uobičajenim flornim elementom Evrope, zapadne Afrike i Azije.

Sastav. Sadrži flavonoide (kvercetin, tricin, diosmetin, kempferol, luteolin, hesperetin i njihove derivate – heterozide kao što su rutin, diosmin, hesperidin, luteolin-7-rutinozid, luteolin-7- galaktozid, kvercetin-3-rutinozid),  amine (holin, acetilholin, histamin), aminokiseline (22, među kojima su najvažnije prolin, tiramin i ornitin), (poli)peptide (α- i γ-aminobuterna kiselina, α-aminoadipinska kiselina) i proteine,  alifatične i fenolkarboksilne kiseline (hlorogenska, vanilinska, siringinska, fumarna), etarsko ulje (glavni sastojak kamfor), smole, saponozide, glukozinolate, vitamine (karotenoidi, askorbinska kiselina, vitamin K), mineralne materije (soli kalcijuma i natrijuma) itd.

Primena. Prema Evropskoj agenciji za lekove (EMA), koristi se kao tradicionalni biljni lek za ublažavanje obilnog menstrualnog krvavljenja kod žena sa urednim menstrualnim ciklusom.

Kontraindikacije. Preosetljivost na sastojke.

Neželjena delovanja. Nisu zabeležena.

Interakcije sa lekovima, hranom i dijetetskim suplementima. Nisu opisane.

Posebna upozorenja i mere opreza. Zbog nedostatka podataka o bezbednosti, ne preporučuje se osobama mlađim od 18 godina, trudnicama i dojiljama.

Doziranje. Sa primenom se započinje 3-5 dana pre menstruacije i nastavlja se dokle god traje menstrualno krvavljenje. a) Usitnjena biljna supstanca: 1-5 g za pripremu čajnog napitka 2-4 puta dnevno (dnevna doza: 3-20 g); b) tečni ekstrakt (DER 1:1, rastvarač za ekstrakciju etanol 25% V/V): 1-4 ml 3 puta dnevno (dnevna doza: 3-12 ml).

2. Seme divljeg kestena, Aesculus hippocastanum L., Asteraceae)

Drogu Hippocastani semen (biološki izvor: Aesculus hippocastanum L., Hippocastanaceae) čine sirovi kotiledoni semena divljeg kestena.

Upotreba u tradicionalnoj i zvaničnoj medicini. U tradicionalnoj medicini, koristi se u lečenju bacilarne dizenterije i groznice. Takođe, kao hemostatik kod obilnog menstrualnog ili drugih vrsta krvavljenja opisanih u ginekologiji, odnosno kao tonik. U zvaničnoj medicini, interno, u lečenju simptoma hronične venske insuficijencije (bol, osećaj težine u nogama, noćni grčevi u listovima, svrab i edem). Eksterno, u simptomatskom lečenju hronične venske insuficijencije, masnica i modrica.

Hemijski sastav. Droga sadrži 10-20% saponinskog kompleksa poznatog kao escin. Escin je smesa triterpenskih saponozida koji su derivati dva aglikona: protoescigenina i baringtongenola C. Oba pripadaju olean-12-en seriji i visoko su hidroksilovani. Pomenute hidroksilne grupe su esterifikovane različitim alifatičnim kiselinama, pa se zbog toga u drogi javlja izuzetno kompleksna smesa saponozida. Pored saponozida, prisutni su i flavonoidni i kumarinski heterozidi, proantocijanidini i tanini u semenjači, mala količina masnog ulja, 40-50% skroba, šećere i belančevine.

Delovanje i primena. Escin deluje antiinflamatorno, antiedematozno i antieksudativno. Ovakva delovanja su izrazitija u početnim fazama upalnih procesa. Saponozidi pojačavaju osnovni tonus krvnih sudova, smanjuju permeabilnost i pojačavaju otpor u kapilarima, što se objašnjava interakcijom između saponozida i lizozomalnih enzima, kao i mogućim povećanjem nivoa ACTH i kortikoida. Preparati na bazi escina se najčešće primenjuju kod poremećaja periferne venske i limfne cirkulacije donjih ekstremiteta, kod poremećaja rektalne cirkulacije i raznih oštećenja sluznica.

Prema EMA, seme divljeg kestena je biljni lek namenjen oralnoj primeni kod hronične venske insuficijencije, koja se karakteriše otečenim nogama, varikoznim venama, osećajem težine, bolom, zamorom, svrabom, napetošću i grčevima u listovima. Takođe, kao tradicionalni biljni lek namenjen dermalnoj primeni za ublažavanje simptoma diskomfora i težine u nogama koji su u vezi sa manjim poremećajima venske cirkulacije, ili kao tradicionalni biljni lek za ublažavanje lokalnih edema ili hematoma.

Kontraindikacije. Primena proizvoda na bazi semena divljeg kestena je kontraindikovana u slučajevima preosetljivosti na sastojke ove droge.

Neželjena delovanja. Blagi i prolazni simptomi poremećaja funkcije gastrointestinalnog trakta, kao što su mučnina i osećaj nelagodnosti. Nakon primene na kožu, zabeleženi su slučajevi ispoljavanja reakcija preosetljivosti na koži (svrab i eritem), nepoznate učestalosti.

Interakcije sa lekovima, hranom i suplementima. Nisu poznate.

Posebne mere opreza. Zbog nedostataka jasnih dokaza o bezbednosti primene oralnih preparata semena divljeg kestena tokom trudnoće i laktacije, ne preporučuje se njihovo korišćenje tokom graviditeta i dojenja bez konsultacija sa lekarom ili farmaceutom.

Doziranje. Suvi ekstrakt (etanol 40-80% v/v, standardizovan na 16-28% triterpenskih glikozida računato kao escin), u dozi kojoj odgovara 50 mg escina, 2 puta dnevno.

3. Herba hajdučke trave (Millefolii herba, Achillea millefolium L., Asteraceae)

Drogu Millefolii herba čini osušeni vršni deo hajdučke trave (Achillea millefolium L., Asteraceae), prikupljen tokom cvetanja biljke. Ova biljna vrsta se smatra nativnom u Aziji, Evropi i Severnoj Americi, a rasprostranjena je širom umerenog klimatskog pojasa u svetu, jer se i gaji.

Hemijski sastav. Sadrži 0,2–1,0% etarskog ulja. Budući da se radi o hemijski polimorfnoj zbirnoj biljnoj vrsti, hemijski sastav etarskog ulja zavisi od ploidnosti (broja hromozoma). Diploidne i tetraploidne biljke sadrže proazulenske seskviterpene, koji se nakon izlaganja povišenoj temperaturi transformišu u obojene azulene; između ostalog, hamazulen (do 25% etarskog ulja) i ahilicin. Drugi osnovni sastojci etarskog ulja diploidnih i tetraploidnih biljaka su α-pinen (23%), β-pinen (5%) i kariofilen (10–22%). Heksaploidne biljke ne sadrže proazulenske seskviterpene, a sadrže približno 50% mono- i seskviterpena, od kojih su mnogi oksidovani. U etarskom ulju ovih biljaka prisutni su i kamfor (18%), sabinen (12%), 1,8-cineol (10%) i α-pinene (9%). Oktaploidne biljke sadrže oko 80% oksidovanih monoterpena, sa linalolom kao glavnim sastojkom. Što se drugih sastojaka tiče, u drogi su prisutni flavonoidi, kumarini i tanini.

Primena u tradicionalnoj i zvaničnoj medicini. Herba hajdučke trave se primenjuje interno kao emenagog, za ispiranje očiju, kao hemostatik, laksantno sredstvo, sredstvo za umirenje, protiv ćelavosti, prostatitisa i vrtoglavice. Takođe, kod gubitka apetita, prehlade, dispepsije, spastičkog diskomfora digestivnog trakta, kao holeretik. Eksterno, za lečenje hemoroida, hematoma i opekotina, ili u lečenju zapaljenja kože, ozleda kože i menstrualnih poremećaja.

Prema EMA, herba hajdučke trave se prepoznaje kao tradicionalno biljno lekovito sredstvo za pripremu čajnog napitka i tečnih preparata za oralnu primenu u lečenju privremenog gubitka apetita (indikacija 1), blagih, spazmičnih gastrointestinalnih smetnji kao što je nadimanje i prekomerno stvaranje gasova (indikacija 2),  blagih grčeva u vezi sa menstrualnim ciklusom (indikacija 3) ili spolja, u lečenju manjih površinskih ozleda (indikacija 4).

U ove svrhe, koriste se: a) usitnjena biljna supstanca, b) sok ceđen iz sveže herbe (DER: 1:0,6-0,9), c) tečni ekstrakt (DER 1:1, etanol 25% V/V), d) tinktura (1:5, etanol 45% V/V), e) tinktura (1:5, etanol 31,5% V/V).

Kontraindikacije. Primena proizvoda na bazi herbe hajdučke trave je kontraindikovana kod osoba preosetljivih na hajdučku travu i druge biljke iz familije Asteraceae (kamilica, ambrozija).

Ne preporučuje se osobama sa gastričnim i duodenalnim ulkusom, osobama sa okluzijom žučnih puteva ili oboljenjima žučne kesice, trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 12 godina.

Neželjena delovanja. Ukoliko se koristi na propisan način i u propisanom doznom režimu, neželjeni efekti primene su sporadični. Moguće su alergijske reakcije slabijeg intenziteta, koje se manifestuju kao osip.

Interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima. Nisu opisane.

Doziranje. Prema EMA, u lečenju privremenog gubitka apetita (indikacija 1), blagih, spazmičnih gastrointestinalnih smetnji kao što je nadimanje i prekomerno stvaranje gasova (indikacija 2), koriste se a) Biljni čaj: 2-4 g usitnjene biljne supstance za pripremu 250 ml infuza, 3-4 puta dnevno između obroka (6-16 g). b) Ceđeni sok: 5-10 ml 2-3 puta dnevno. c) Tečni ekstrakt: 2-4 ml 3 puta dnevno. d) Tinktura (etanol 45% V/V): 2-4 ml 3 puta dnevno. e) Tinktura (etanol 31,5% V/V): 4,3 ml (= 4,2 g) 4 puta dnevno.

Za indikaciju “gubitak apetita”, naznačiti da se tečni preparat uzima 30 minuta pre obroka.

Kod grčeva u vezi sa menstrualnim ciklusom (indikacija 3) koristi se a) Biljni čaj: 1-2 g usitnjene biljne supstance za pripremu 250 ml infuza, 2-3 puta dnevno (2-6 g).

U lečenju manjih površinskih ozleda (indikacija 4), koristi se a) 3,5 g usitnjene biljne supstance za pripremu 250 ml infuza namenjenog kutanoj primeni, 2-3 puta dnevno.

4. Herba kantariona, Hypericum perforatum, Hypericaceae

Drogu Hyperici herba čini osušeni vršni deo kantariona (Hypericum perforatum L., Hypericaceae), prikupljen tokom cvetanja biljke. Kantarion samoniklo raste u severnoj i južnoj Africi, Južnoj Americi, Aziji, Australiji, Evropi i Novom Zelandu, a naturalizovan je u SAD.

Hemijski sastav. Droga je vrlo složenog sastava. Glavni sastojci su naftodiantroni (hipericin i pseudohipericin), derivati floroglucinola (hiperforin i adhiperforin), flavonoidi (hiperozid, kvercitrin, izokvercitrin, rutin) i katehinski tanini.

Delovanje i primena. U tradicionalnoj medicini, koristi se kao antiflogistički agens u lečenju inflamatornih procesa na sluzokoži bronhija i urogenitalnog trakta, lečenju poremećaja u funkcionisanju hepatobilijarnog sistema, ublažavanju iritacije mokraćne bešike, lečenju prehlade, dijabetesa, dispepsije, hemoroida, neuralgija, migrene i kožnih oboljenja. Takođe, opisani su primeri upotrebe kantariona kao diuretika, emenagoga i antimalarika. Spolja se koristi za lečenje manjih ozleda kože, opekotina i kožnih ulcera, a topikalno za ublažavanje virusnih infekcija. U poslednje vreme, koristi se u simptomatskom lečenju blagih i umerenih depresivnih epizoda, što ima kliničku potvrdu.

Evropska agencija za lekove (EMA) je objavila dve monografije posvećene drogi Hyperici herba; jedna se odnosi na tradicionalnu, a druga na dobro utemeljenu primenu. Prema EMA, preparati droge Hyperici herba tradicionalno se koriste za ublažavanje privremene mentalne iscrpljenosti (indikacija 1), u simptomatskom tretmanu manjih inflamacija kože (kao što su opekotine od Sunca) i kao pomoćno sredstvo u lečenju manjih ozleda kože (indikacija 2), ili za simptomatsko ublažavanje blagog gastrointestinalnog diskomfora (indikacija 3). Što se tiče dobro utemeljene primene, proizvodi na bazi droge Hyperici herba se koriste u lečenju blagih do umerenih depresivnih epizoda (prema ICD-10) – indikacija 1, ili za kratkoročno lečenje simptoma blagih depresivnih poremećaja – indikacija 2.

U pomenutim terapijskim područjima, prema EMA, tradicionalno se koriste sledeći preparati droge Hyperici herba: A) suvi ekstrakt (DER 4-7:1, etanol 38% m/m), B) tečni ekstrakt (DER 1:4-20, biljno ulje), C) tečni ekstrakt (DER 1:13, ulje kukuruznih klica ili neko drugo podesno biljno ulje), D) tinktura (1:10, etanol 45-50% v/v), E) tinktura (1:5, etanol 50% v/v), F) tečni ekstrakt (DER 1:2, etanol 50% v/v), G) tečni ekstrakt (DER 1:5-7, etanol 50% v/v), H) sok sveže herbe (DER 1,1-2,5:1), I) usitnjena biljna supstanca, J) sprašena biljna supstanca. Dobro utemeljenu primenu imaju sledeći preparati: A) suvi ekstrakt (DER 3-7:1, metanol 80% v/v), B) suvi ekstrakt (DER 3-6:1, etanol 80% v/v) i C) suvi ekstrakt (DER 2.5-8:1, etanol 50-68% v/v). Svi proizvodi sa dobro utemeljenom primenom, koriste se oralno. Tradicionalni proizvodi i oralno, i spolja.

Za indikaciju 1 (ublažavanje privremene mentalne iscrpljenosti), koriste se biljna supstanca i lekoviti proizvodi obeleženi sa A, C, D, E, F, G, H, I, J. Za indikaciju 2 (simptomatski tretman manjih inflamacija kože, lečenje manjih ozleda kože), koriste se lekoviti proizvodi obeleženi sa B, D, E, I. Lečenju gastrointestinalnog diskomfora (indikacija 3) namenjen je samo proizvod označen sa I (usitnjena biljna supstanca, za pripremu čajnog napitka).

Kontraindikacije. Proizvodi na bazi herbe kantariona su kontraindikovani kod osoba preosetljivih na sastojke.

Interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima. Ukoliko se proizvod na bazi herbe kantariona uzima na propisan način (što će obezbediti dnevni unos hiperforina <1 mg) i ne duže od 1-2 sedmice, ne očekuju se klinički relevantne interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima. Neophodne su konsultacije sa lekarom ili farmaceutom.

Neželjena delovanja. Od neželjenih reakcija, mogući su gastrointestinalni poremećaji, alergijske reakcije (fotosenzibilizacija), zamor i nemir.

Posebna upozorenja. Primena kod trudnica, dojilja, dece i adolescenata mlađih od 18 godina se ne preporučuje. Osobe svetle puti koje uzimaju proizvode na bazi kantariona mogu da nepovoljno reaguju na intenzivnu sunčevu svetlost.

Doziranje. Prema EMA, lekoviti proizvodi koji se tradicionalno koriste u lečenju privremene mentalne iscrpljenosti, doziraju se na sledeći način.

Odrasli i starije osobe. A: pojedinačna doza 60-180 mg, dnevna doza: 180-360 mg. C: pojedinačna doza: 200 mg, dnevna doza: 600 mg. D: pojedinačna doza: 2-4 ml, dnevna doza: 6-12 ml. E: pojedinačna doza: 1-1,5 ml, dnevna doza: 3-4,5 ml. F: pojedinačna doza: 0,8-1,2 ml, dnevna doza: 2,4-3,6 ml. G: pojedinačna doza: 1,3 ml, dnevna doza: 4 ml. H: pojedinačna doza: 10-20 ml, dnevna doza: 10-30 ml. I: pojedinačna doza 1,5-2 g, dnevna doza: 3-6 g, za pripremu čajnog napitka. J: pojedinačna doza: 300-500 mg, dnevna doza: 900-1000 mg.

Specifično, za indikaciju 3 (gastrointestinalni diskomfor), dnevna doza usitnjene biljne supstance je 4 g.

5. Bobičasta šišarica kleke, Juniperus communis, Cupressaceae.

Kao droga, koriste se zrele, sirove ili osušene bobičaste šišarice kleke, borovice ili venje (Juniperus communis, Cupressaceae), sakupljene u jesen, posle prvih mrazeva. Posle trijaže, zreli, zdravi i celi plodovi se suše prirodno ili u termičkim sušarama (do 35^oC). Plodovi drugih vrsta kleke se ne smeju koristiti, niti smeju biti prisutni u uzorku droge (J. sabina – gluva kleka, J. oxycedrus – crvena kleka, J. phoenicea – ljuta smreka).

Hemijski sastav. Sadrži do 2,5% etarskog ulja (sa α- i β-pinenom i terpinen-4-olom kao glavnim sastojcima), flavonoide, proantocijanidine, diterpenske sastojke, invertni šećer, vosak, smole i organske kiseline.

Delovanje i primena. Za terapijsku aktivnost ove droge odgovorno je etarsko ulje. Diuretičko delovanje potiče od monoterpenskog cikličnog alkohola, terpinen-4-ola. Deluje nadražajno na samo tkivo bubrega i pojačava ekskreciju urina. Prema EMA, bobičaste šišarice kleke su tradicionalni biljni lek za povećanje količine izlučenog urina, radi ispiranja urinarnog trakta, koji se koristi kao adjuvantno sredstvo kod blažih nekomplikovanih urinarnih infekcija (indikacija 1) ili tradicionalni biljni lek za simptomatsko lečenje digestivnih poremećaja kao što su dispepsija i nadimanje (indikacija 2).

Kontraindikacije. Preosetljivost na sastojke bobičastih šišarica kleke. Ozbiljna bubrežna oboljenja, uključujući infektivni intersticijelni nefritis, pijelitis i pijelonefritis. Stanja kod kojih se preporučuje smanjen unos tečnosti (npr. teška srčana oboljenja).

Interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima. Nisu opisane.

Neželjena delovanja. Moguće su alergijske kožne reakcije. Učestalost nije poznata.

Posebna upozorenja. Ne preporučuje se trudnicama, dojiljama i osobama mlađim od 18 godina.

Doziranje. Biljna supstanca: prvog dana, uzme se 5 bobičastih šišarica kleke, dobro sažvaće i proguta. Broj šišarica se povećava svakog dana za jednu, dok se ne dostigne broj šišarica od 15. Tada se broj šišarica smanjuje svakog dana za jednu, dok se ne dostigne ponovo broj od 5 šišarica. Terapija traje 21 dan, a najviša dnevna doza je 15 bobičastih šišarica. Preparati biljne supstance: a) Usitnjena biljna supstanca za pripremu infuza: 2 g 2-3 puta dnevno. b) Tečni ekstrakt (DER 1:1; 25% etanol v/v): 2-4 ml 3 puta dnevno. c) Tinktura (odnos droga-rastvarač 1:5, etanol 45% v/v): 1-2 ml 3 puta dnevno. d) Žitki ekstrakt (DER 1,7-1,8:1, voda): 0,57 g jednom dnevno).

Korišćenje BioHemora

Kad, kako i koliko dugo se uzimaju biljne kapi

Biljne kapi ili tinktura su vodeno alkoholni rastvor lekovitog bilja. U tom smislu su jače koncentracije lekovitih materija u odnosu na čaj, koji je vodeni rastvor lekovitog bilja.

U odnosu na čaj, kapi osim što deluju jače, često deluju i drugačije, jer alkohol kao rastvarač iz lekovitog bilja izvlači lekovite materije koje voda kao rastvarač ne uspeva. Isti sastav lekovitog bilja u kapima i u čaju često ne deluje isto, niti na iste zdravstvene probleme.

Kako se uzimaju kapi?

Biljne kapi BioHemor se najčešće uzimaju po sledećem protokolu:

– 40 kapi (ili kafena kašičica) se razmuti u čaši vode – to je jedna doza kapi

– jedna doza kapi se popije 15 do 20 minuta pre jela, na prazan stomak

– tokom dana se uzimaju 2 doze kapi, ujutru i uveče – ukupno 100 kapi

To je iskustveno najbolji protokol za korišćenje kapi. Na taj način bočica kapi od 100 ml će vam trajati za oko 3 nedelje korišćenja.

Često na kutijama biljnih kapi piše da se uzimaju u većim koncentracijama – po više kapi. Možete se držati te preporuke sa ambalaže ako smatrate da naša preporuka nije adekvatna.

Ta preporuka koja piše na ambalaži proizvoda je stručno mišljenje Farmaceutskog fakulteta radjena na osnovu aktivnih sastojaka lekovitog bilja koje je po farmakopeji nadležno za odredjene zdravstvene probleme. U proračun kapi nisu uključene i druge lekovite biljke koje su u preparatu a koje tradicionalna medicina prepoznaje kao delotvorne za taj problem.

Koliko dugo se kapi mogu piti bez prestanka?

Biljne kapi možete piti 3 meseca bez prestanka a onda je poželjno napraviti pauzi od 10 do 15 dana, pa se onda opet može nastaviti ciklus od 3 meseca dalje upotrebe.

Sve naše biljne kapi su potpuno bezbedne za upotrebu.