DEFICIJENCIJA VITAMINA B1

Postoji skriveni nedostatak vitamina B1 koji dovodi do mnogo zdravstvenih poremećaja. Knjiga "Nedostatak tiamina, disautonomija i visokokalorična malnutricija" autora Derika Lonsdejla i Čendlera Marsa objašnjava koliko je tiamin bitan za naše zdravlje

Vitamin B1, poznat i kao tiamin, je esencijalni vitamin rastvorljiv u vodi koji igra ključnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina. Neophodan je za pretvaranje hrane u energiju, kao i za pravilno funkcionisanje nervnog sistema, mišića i srca. Telo ne može da sintetiše tiamin, pa se mora unositi putem ishrane.

Prirodni izvori tiamina:

• Žitarice celog zrna: Smeđi pirinač, ovas, ječam, pšenica (posebno mekinje i klica).
• Mahunarke: Sočivo, pasulj, grašak.
• Svinjetina: Posebno nemasni delovi.
• Orašasti plodovi i semenke: Suncokretove semenke, pistaći, makadamija orasi.
• Kvasac: Nutritivni kvasac.
• Neke vrste voća i povrća: Karfiol, spanać, pomorandže.

Međutim, treba napomenuti da procesiranje hrane može značajno smanjiti sadržaj tiamina.

Preporučene dnevne potrebe za tiaminom:

Preporučeni dnevni unos (PDU) tiamina varira u zavisnosti od uzrasta, pola i fiziološkog stanja. Opšte preporuke su:

• Odrasli muškarci: 1.2 mg dnevno.
• Odrasle žene: 1.1 mg dnevno.
• Trudnice i dojilje: 1.4 mg dnevno.

Povećane potrebe za tiaminom mogu postojati kod osoba sa visokim unosom ugljenih hidrata, fizički aktivnih pojedinaca, kao i kod određenih zdravstvenih stanja. Savremeni način života sa visokim unosom šećera dovodi do toga da postoji nedostatak vitamina B1 iako se možda na labaratorijskim nalazima tiamin u krvi nalazi u normalnim vrednostima. To je nova i izazovna teorija koja ima sve više pobornika i knjiga koju vam predstavljamo - "Thiamine Deficiency Disease, Dysautonomia, and High Calorie Malnutrition" by Derrick Lonsdale and Chandler Marrs bavi se upravo time - skriveni nedostatak tiamina. 

Visokokalorična malnutricija (neishranjenost)

Ova fascinantna i važna knjiga o kojoj pitate! "Nedostatak tiamina, disautonomija i visokokalorična malnutricija" autora Derika Lonsdejla i Čendlera Marsa iznosi uverljiv argument za nedovoljno prepoznatu ulogu nedostatka tiamina (vitamina B1) u širokom spektru zdravstvenih problema, posebno onih povezanih sa modernom, visokokaloričnom ishranom siromašnom hranljivim materijama.

Knjiga duboko zalazi u biohemiju i fiziologiju tiamina, naglašavajući njegovu ključnu ulogu u proizvodnji energije, nervnoj funkciji i opštem metaboličkom zdravlju. Lonsdejl i Mars pedantno povezuju naizgled nepovezana stanja poput disautonomije (poremećaj autonomnog nervnog sistema), hroničnog umora, fibromijalgije, sindroma iritabilnog creva, anksioznosti, depresije, pa čak i kardiovaskularnih problema sa potencijalnim nedostatkom tiamina.

Centralna tema knjige je koncept "visokokalorične malnutricije". Autori tvrde da, iako mnogi ljudi u razvijenim zemljama konzumiraju dovoljne ili čak prekomerne količine kalorija, njihova ishrana često nedostaje esencijalnih mikronutrijenata poput tiamina. Ovo se pogoršava povećanom potražnjom za tiaminom koja nastaje usled visokog unosa ugljenih hidrata i prerađene hrane, jer je tiamin vitalan za metabolizam glukoze.

Knjiga izaziva konvencionalno medicinsko razmišljanje sugerišući da mnoge hronične bolesti mogu imati zajednički osnovni faktor: funkcionalni nedostatak tiamina, čak i kada standardni testovi krvi ne ukazuju na očigledan nedostatak. Oni naglašavaju važnost razmatranja individualnih biohemijskih potreba i potencijala za "biohemijsku individualnost" u potrebama za tiaminom.

Nadalje, knjiga istražuje različite oblike tiamina, kao što su tiamin hidrohlorid, tiamin mononitrat, benfotiamin i tiamin pirofosfat (TPP), diskutujući o njihovoj bioraspoloživosti i potencijalnim terapijskim primenama. Takođe se dotiče izazova u dijagnostikovanju nedostatka tiamina i zalaže se za holističkiji i funkcionalniji pristup proceni pacijenata.

Na osnovu principa iznetih u knjizi, Lonsdejl i Mars sugerišu da suplementacija tiaminom, posebno u bioraspoloživijim oblicima poput benfotiamina, može biti korisna za pojedince sa predijabetesom i moždanom maglom.

• Predijabetes - Insulinska rezistencija: Autori objašnjavaju da oštećeni metabolizam glukoze kod predijabetesa stvara veću potražnju za tiaminom. Suplementacija može pomoći u poboljšanju iskorišćavanja glukoze, smanjenju insulinske rezistencije i potencijalno usporiti ili sprečiti napredovanje ka dijabetesu tipa 2. Verovatno bi preporučili da se počne sa umerenom dozom benfotiamina zbog njegove bolje apsorpcije i podnošljivosti u poređenju sa vodorastvornim tiamin hidrohloridom. Knjiga bi verovatno naglasila da suplementacija tiaminom treba da bude deo šire strategije koja uključuje promene u ishrani (smanjenje rafinisanih ugljenih hidrata i prerađene hrane) i promene u načinu života.

• Moždana magla - brain fog: Mozak je izuzetno zavisan od energije, a tiamin igra ključnu ulogu u metabolizmu glukoze u mozgu i sintezi neurotransmitera. Knjiga sugeriše da čak i suptilni nedostaci tiamina mogu oštetiti kognitivne funkcije, dovodeći do simptoma poput moždane magle, slabe koncentracije i problema sa pamćenjem. Verovatno bi preporučili istraživanje viših doza benfotiamina ili čak drugih oblika tiamina, u zavisnosti od individualnog odgovora i tolerancije. Knjiga bi verovatno naglasila važnost razmatranja drugih potencijalnih faktora koji doprinose moždanoj magli, ali bi tiamin pozicionirala kao potencijalno značajan i često zanemaren element.

Prema principima o kojima se govori u knjizi "Nedostatak tiamina, disautonomija i visokokalorična malnutricija", muškarac sa insulinskom rezistencijom bi mogao imati koristi od sledećih vrsta suplementacije vitaminom B1:

• Benfotiamin: Ovaj liposolubilni oblik tiamina pokazao je bolju bioraspoloživost i može dostići veće koncentracije u tkivima u poređenju sa vodorastvornim tiamin hidrohloridom ili tiamin mononitratom. Knjiga verovatno preferira benfotiamin za pojedince sa metaboličkim problemima poput insulinske rezistencije zbog njegove poboljšane apsorpcije i potencijala da efikasnije podrži metabolizam glukoze.

• Doza: Knjiga bi mogla sugerisati da se počne sa umerenom dozom benfotiamina (npr. 150-300 mg dnevno) i da se doza prilagođava na osnovu individualnog odgovora i pod nadzorom zdravstvenog radnika koji je upućen u ovu oblast. Verovatno bi naglasili da veće doze mogu biti neophodne kod nekih pojedinaca da bi se postigli terapijski efekti.

• Razmatranja: Knjiga bi verovatno naglasila da suplementaciju tiaminom ne treba posmatrati kao samostalni tretman za insulinsku rezistenciju. Ona bi trebalo da bude deo sveobuhvatnog pristupa koji uključuje:

  • Promene u ishrani: Smanjenje unosa rafinisanih ugljenih hidrata, šećera i prerađene hrane, i fokusiranje na integralne namirnice bogate hranljivim materijama.
  • Promene u načinu života: Redovna fizička aktivnost, upravljanje stresom i adekvatan san.
  • Drugi potencijalni nedostaci hranljivih materija: Knjiga bi takođe mogla podstaći procenu drugih B vitamina i esencijalnih mikronutrijenata koji često sinergijski deluju sa tiaminom.

Ključne teme i uvidi iz knjige:

1. Malnutricija u uslovima visoke kalorijske ishrane

Autori uvode koncept malnutricije sa visokom kalorijskom ishranom, objašnjavajući kako i pored obilja kalorija iz prerađene hrane, mnogi ljudi pate od mikronutritivnih deficita, naročito vitamina B1.

2. Tiamin i mitohondrijska funkcija

Tiamin je ključan za aerobni metabolizam energije. Neophodan je kao koenzim za mitohondrijske enzime poput piruvat dehidrogenaze i alfa-ketoglutarat dehidrogenaze. Bez njega, telo prelazi na anaerobni metabolizam, što vodi ka umoru, mlečnoj acidozi i disfunkciji organa.

3. Disautonomija i nervni sistem

Nedostatak tiamina može uzrokovati disautonomiju – poremećaj autonomnog nervnog sistema.

Ovo se često viđa kod pacijenata sa POTS sindromom, ortostatskom intolerancijom i neobjašnjivim umorom.

4. Insulinska rezistencija

Nedostatak tiamina može da pogorša insulinsku rezistenciju, jer narušava pravilno sagorevanje glukoze.

Ovo dovodi do porasta šećera u krvi i oksidativnog stresa.

5. Neuroinflamacija i mentalna magla

Vitamin B1 igra ključnu ulogu u funkcionisanju mozga, a njegov deficit doprinosi simptomima poput zaboravnosti, konfuzije, anksioznosti, pa čak i depresije. Autori navode brojne slučajeve poboljšanja kognitivne funkcije nakon suplementacije tiaminom.

Terapijska upotreba tiamina kod predijabetesa i moždane magle

Na osnovu knjige i kliničke prakse:

1. Oblici tiamina za terapijsku upotrebu

• Tiamin HCl – Standardni, rastvorljivi oblik; koristan kod blažeg deficita.

• Benfotiamin – Liposolubilni oblik sa boljom apsorpcijom; idealan kod dijabetičnih komplikacija (neuropatija, oštećenje bubrega).

• TTFD (tiamin tetrahydrofurfuril disulfid) – Visoko potentan oblik koji prelazi krvno-moždanu barijeru; preporučuje se kod neuroloških simptoma i mentalne magle.

2. Preporučene doze:

• Tiamin HCl: 100–300 mg dnevno, ili

• Benfotiamin: 150–600 mg dnevno kod insulinske rezistencije, ili 

• TTFD: 50–200 mg dnevno za moždanu maglu i kognitivnu podršku

Ove doze su značajno više od preporučene dnevne doze, ali su pokazale bezbednost i efikasnost u kliničkoj praksi.

3. Potrebni kofaktori (dopunski nutrijenti) i suplementi kada ste na terapiji sa vitaminom B1

Za pravilnu funkciju enzima koji zavise od tiamina i da bi se sprečile nuspojave, preporučuje se istovremena upotreba nekoliko dodatnih suplemenata jer s obzirom na ulogu tiamina u osnovnim metaboličkim procesima, a posebno u kontekstu insulinske rezistencije i potencijalne disfunkcije nervnog sistema, uz terapiju vitaminom B1 mogu se razmotriti sledeći dodatni suplementi:

• Magnezijum: Esencijalni mineral koji učestvuje u preko 300 enzimskih reakcija u telu, uključujući one koje su uključene u energetski metabolizam i funkciju nervnog sistema. Može sinergijski delovati sa tiaminom.
• Ostali B vitamini (B kompleks): B vitamini generalno rade zajedno u metaboličkim putevima. Kompleks B vitamina može pomoći u obezbeđivanju adekvatnog unosa svih esencijalnih B vitamina i podržati opšte zdravlje nervnog sistema i energetski metabolizam. Posebno su važni B6 i B12 za nervnu funkciju.
• Alfa-lipoična kiselina: Snažan antioksidans koji takođe može poboljšati insulinsku senzitivnost i ima neuroprotektivna svojstva. Može biti koristan u kontekstu insulinske rezistencije i moždane magle.
• Karnitin: Učestvuje u transportu masnih kiselina u mitohondrije radi proizvodnje energije. Može podržati energetski metabolizam, posebno u stanjima metaboličke disfunkcije.
• Omega-3 masne kiseline: Važne za zdravlje mozga i imaju antiinflamatorna svojstva. Mogu pomoći u poboljšanju kognitivnih funkcija i smanjenju upale koja može biti povezana sa metaboličkim problemima.

Preporuka za terapiju vitamina B1 za insulinsku rezistenciju

Za osobu sa simptomima kao što su insulinska rezistencija, hronični umor i mentalna magla predlog protokola je:

• Vitamin b1 (Benfotiamin): 300 mg dvaput dnevno uz obrok (ukupno 600 mg)

• Magnezijum (glicinat ili malat): 400–500 mg dnevno

• B-kompleks vitamina: 1–2 kapsule dnevno

• Omega-3 masne kiseline: 2–3 g dnevno (za neuroinflamaciju)

• ALA - Alfa-lipoična kiselina: 300 mg dnevno

Praćenje i trajanje:

• Procena efekata nakon 2–4 nedelje

• Dugačka primena se preporučuje (održavanje: 100–200 mg dnevno)

• Pratiti šećer u krvi, HOMA-IR i subjektivne simptome 

Autori snažno preporučuju agresivnu nadoknadu tiamina kod svih stanja povezanih sa:

• Prerađenom hranom bogatom ugljenim hidratima

• Hroničnim umorom i smanjenom energijom

• Insulinskom rezistencijom

• Neurološkim simptomima poput mentalne magle, anksioznosti, disautonomije

Tiaminska terapija je bezbedna, efikasna i često zapostavljena, ali može doneti dramatična poboljšanja kada se pravilno koristi.