DA LI BORELIJA IZAZIVA AUTOIMUNE BOLESTI?

Veza između autoimunih bolesti i prisustva bakterije Borrelia u organizmu nakon ujeda krpelja

Lajmska bolest, koju izaziva bakterija Borrelia burgdorferi i srodni spirohetni sojevi preneseni ugrizom krpelja, ima složene interakcije sa ljudskim imunskim sistemom koje mogu pokrenuti autoimune reakcije. Iako sama Lajmska bolest nije klasifikovana kao autoimuna, sve više dokaza ukazuje na njenu ulogu u pokretanju ili pogoršavanju autoimunih stanja putem molekularne mimikrije i poremećaja imunološke regulacije.

Lajmska bolest počinje kada krpelj zaražen Borrelia burgdorferi ugrize osobu i unese spirohete u kožu. Bakterije se brzo šire kroz krvotok i limfu do različitih organa, izazivajući eritrem migrans (tzv. „bullseye“ osip) i gripolitčnu kliničku sliku u ranoj fazi. Ako se ne leči, Borrelia kolonizuje zglobove, srce, nervni sistem, što može dovesti do artritisa, kardiitisa, neuropatija i drugih komplikacija. Bakterija poseduje mehanizme za izbegavanje imunog sistema, kao što su promene površinskih proteina, stvaranje biofilmova i krije se u tkivima, što joj omogućava da preživi uprkos imunom odgovoru domaćina.

Iako telo reaguje i urođeno i adaptivno, često ne uspeva da potpuno eliminiše infekciju, što dovodi do hroničnih latentnih formi bakterije u čoveku i rezervoarima. Vremenom, neizlečena infekcija može izazvati upalne reakcije i „herxheimerov“ efekat (reakcija na umiranje bakterija), dok imunske ćelije napadaju spirohete skrivene duboko u tkivima.

Ovaj esej analizira puteve prenosa bakterije Borrelije, njene patofiziološke efekte, posledice odloženog lečenja i aktuelne terapijske pristupe. 

Mehanizmi prenosa

Bakterija Borrelia se prvenstveno prenosi ugrizom zaraženih krpelja iz roda Ixodes (Ixodes scapularis i Ixodes pacificus u Severnoj Americi). Ključni faktori prenosa uključuju:

• Stadijum razvoja krpelja: Krpelji u stadijumu nimfe (veličine zrna maka) odgovorni su za oko 90% infekcija kod ljudi zbog svoje male veličine i dužeg vremena hranjenja.

• Trajanje hranjenja: Rizik od prenosa značajno raste nakon 36-48 sati pričvršćenosti krpelja.

• Geografska rasprostranjenost: Endemska područja se šire zbog klimatskih promena i migracija divljih životinja.

Bakterija koristi proteine iz pljuvačke krpelja da potisne imunski odgovor domaćina na mestu ugriza, olakšavajući infekciju. Nakon prenosa, Borrelia koristi više strategija za izbegavanje imunog sistema:

• Smanjuje ekspresiju površinskog proteina OspA tokom migracije u pljuvačne žlezde.

• Aktivira plazminogen za širenje kroz tkiva.

• Menja antigene (VlsE protein) radi izbegavanja detekcije antitelima. 

Iz tog razloga ako se ne deluje odmah antibioticima, bakterija Borrelia se duboko usadjuje u tkivo domaćina i jako ju je teško iskoreniti. Može mirovati godinama pre nego što pokaže svoje štetno dejstvo. I često se i zaboravi posle par godina da bi ujed krpelja mogao biti uzrok čudnih tegoba, upale mozga, upala srca, artritisa. 

Patofiziološki efekti kod infekcije ako se ne leči

Rana infekcija (dani-nedelje)

• Lokalizovani stadijum:

  • Erythema migrans (EM) osip se javlja kod 70-80% slučajeva, često uz simptome slične gripu.

  • Supresija neutrofila od strane pljuvačke krpelja omogućava širenje bakterije.

• Diseminovani stadijum:

  • Hematogeno širenje dovodi do zahvatanja više sistema:

    • Neurološki: Facijalna paraliza, limfocitni meningitis, radikulopatija (30% nelečenih slučajeva).

    • Kardiološki: Lajmski karditis sa poremećajima provodnog sistema (1-10% slučajeva).

    • Mišićno-skeletni: Migratorni artritis i mijalgije.

Ako se ne deluje lekovima kod prvih simptoma lajmske bolesti, ona prelazi u hronično stanje i onda izaziva dublje sistemske poremećaje. 

Hronična infekcija (meseci-godine)

Odloženo ili neadekvatno lečenje omogućava perzistentnu infekciju sa ozbiljnim posledicama:

Poremećaj imunskog sistema

• Borrelia menja funkciju dendritskih ćelija, izazivajući HLA-DR posredovanu prezentaciju autoantigena.

• Unakrsna reaktivnost između bakterijskog OspA i ljudskog LFA-1 može pokrenuti autoimuni artritis.

• Prikazani su slučajevi Lajmske bolesti koji su pokrenuli sistemski lupus eritematozus (SLE) putem molekularne mimikrije.

Oštećenje organa

• Zglobovi: Antibioticima rezistentan Lajmski artritis (10% slučajeva) povezan sa HLA-DR4 genetskom predispozicijom.

• Nervni sistem: Hronična neuroborelioza sa kognitivnim deficitima, perifernom neuropatijom i ORL manifestacijama (76,5% razvija tinitus).

• Kardiovaskularni sistem: Perzistentne aritmije koje zahtevaju pejsmejker kod 5% slučajeva karditisa. 

Nakon ujeda zaraženog krpelja i posle prolaska akutne faze koja traje nekih mesec dana, Lajmska bolest postaje hronično stanje. U prvih godinu dana od ujeda i ulaza Borrelie u telo, ona se ne može pouzdano detektovati krvnim testovima na antitela. Tek nakon godinu dana od ujeda, analiza krvi može pokazati da li postoje antitela na Boreliju i da li je ona prisutna u telu.

A zavisno od slučaja do slučaja, Lajmska bolest i bakterija Borrelia koja je izaziva, mogu mirovati godinama u telu domaćina. I onda tek nakon nekoliko godina nastupaju tegobe, pa prodje dosta vremena dok lekar i pacijent ne dodju do svesti da bi Lajmska bolest mogla biti uzročnik nekih problema, koji su se do tada bezuspešno lečili standardnim metodama. 

Veza Borrelie sa autoimunim bolestima

Lajmska bolest sama po sebi se ne ubraja u autoimuna oboljenja, ali istraživanja i slučajevi pokazuju da može da izazove, isprovocira ili imituje autoimuni proces. Hronična stimulacija antigena Borrelia može izazvati prevojni imuni odgovor („molekularna mimikrija“) i narušavanje imune tolerancije. Autoimmune Association (Američka asocijacija za autoimune bolesti) ističe da Lajmska bolest može da okida autoimunu reakciju i/ili da se simptomi preklapaju sa autoimunim stanjima.

Klinčkih opservacija ima sve više: zabeleženi su slučajevi lupus erythematosus (SLE), reumatoidnog i psorijatičnog artritisa, ankilozantnog spondilitisa, autoimunih tiroiditisa (kao što je Hašimoto), polimialgija reumatika i autoimunih neuropatija, nastalih posle infekcije Borelijom. Jedan slučaj opisuje da je SLE dijagnostikovan nakon Borrelia infekcije, a autori smatraju da dugotrajna izloženost spirohetama može izazvati hronične autoimune bolesti. Epidemiološki, pacijenti sa kasno tretiranom Lajmskimi artritisom imaju veću verovatnoću da razviju reumatoidni artritis, i do 10% njih razvije artritis neodgovoran na antibiotike.

Ukratko, neprepoznata i neadekvatno lečena Lyme infekcija može da pokrene „imuni kaskadni proces“ koji dovodi do pojave ili pogoršanja autoimunih stanja.

Studija iz 2024. godine (Yehudina i saradnici) prikazuje kapacitet Borrelia da pokrene SLE kroz:

1. Produžena izloženost imunom sistemu: Hronično prisustvo spiroheta podstiče stvaranje autoantitela.

2. Širenje epitopa: Početna antitela protiv Osp kasnije ciljaju i tkiva domaćina.

3. Poremećaj citokina: Prekomerna produkcija IL-6 i TNF-α održava inflamatorne procese.

Istraživanje sa Johns Hopkins univerziteta identifikovalo je ključne mehanizme:

• Dendritske ćelije prezentuju i bakterijske i sopstvene antigene putem izmenjenih HLA-DR kompleksa.

• T-ćelijski odgovor prelazi ka autoreaktivnosti kod genetski predisponiranih osoba.

Na internetu postoji mnoštvo foruma i grupa gde se raspravlja o tome kako je Borrelia uzrok autoimunih bolesti, te kako uklanjanjem iste dolazi do oporavka pa čak i izlečenja bolesti. To su sve anegdotalne tvrdnje jer nauka nije našla čvrst dokaz da je Borrelia uzrok autoimunih bolesti, svih ili nekih, mada istraživanja uočavaju jednu vrstu ograničene veze.  

Pacijenti sa hroničnom Lajmskom bolešću često dele priče o simptomima nalik autoimunim bolestima i kasnoj dijagnozi. Mnogima standardne terapije (npr. bezglutenska dijeta, lekovi za tiroidu) pomažu tek kada se otkrije prisustvo Borrelia. Na primer, jedna žena s Hašimoto tiroiditisom dijagnostifikovana je i testirana pozitivno na Borrelia bakteriju tek nakon puno godina simptoma, što je ona povezala direktno sa uzrokom.

U online grupama se često navodi da Lajmska bolest „uništava creva“ i može dovesti do autoimunih efekata ukoliko se ne leči rano. Memoari poznatih osoba, poput Meghan O'Rourke, opisuju dugotrajne simptome kao što su noćno znojenje, bol u zglobovima i neuropatski šok, pre nego što joj je Lajmska bolest konačno dijagnostikovana. Ovi slučajevi potvrđuju pojam Lyme bolesti kao „velikog imitatora“ koji može da izazove ili otkrije autoimunu patologiju.

Posledice odloženog lečenja Lajmske bolesti

Šta se dešava kada se ujed zaraženog krpelja ne leči na vreme, odmah posle uboda. Podaci iz SAD (476.000 slučajeva godišnje) pokazuju rast rizika sa kašnjenjem terapije:

Izvor: CDC i evropske studije

Perzistentna infekcija povećava rizik od:

• Post-lajmskog sindroma (PTLDS): Umor, artralgije i neurokognitivni deficiti koji traju >6 meseci nakon lečenja.

• Autoimunog ubrzanja: 50% pacijenata sa neuroboreliozom razvija hronične simptome naspram 16% kod ranog lečenja EM. 

Zbog svega navedenog od velike je važnosti da kada vas zaraženi krpelj ujede, brzo odete doktoru i primite terapiju antibioticima. Da je krpelj zaražen, najčešće pokazuje veličina otoka oko uboda, koja ako je veće od 4 do 5 cm i ne prolazi danima, siguran je signal da je prisutna Borelia u tkivu. 

Terapijski pristupi

Prva linija lečenja Lajmske bolesti – antibiotici

Izvor: IDSA smernice i evropske studije

Pomoćne strategije lečenja Lajmske bolesti

Nijedna prirodna terapija nije dokazano efikasna protiv diseminirane Borrelije, ali neke mogu pomoći u ublažavanju simptoma (koristiti isključivo uz lekarski nadzor):

• Protivupalna podrška:

  • Kurkumin 500mg 3x dnevno (moduliše TNF-α/IL-6)

  • Omega-3 masne kiseline 2g/dan (resolvin posreduje rezoluciju upale)

• Imunomodulacija:

  • Vitamin D3 5000IU/dan (korekcija česte deficijencije kod hroničnih slučajeva)

  • LDN - Low Dose Naltreyson u niskim dozama 4,5mg uveče (modulacija TLR4 puta) 

Pacijenti i integrativni lekari često koriste biljne antimikrobne agense radi potpune eliminacije Borrelia i smanjenja upale. Nedavna laboratorijska istraživanja pokazuju da određeni biljni ekstrakti pri koncentraciji od cca 1 % značajno ubijaju B. burgdorferi, posebno u tzv. „stacionarnim“ ili persisterskim oblicima.

Najefikasniji biljni preparati za Borrelia burgdorferi:

1. Cryptolepis sanguinolenta (Kadze)

• Jak antimikrobni efekat, u laboratoriji skroz eliminiše Borrelia persistere.

• Dnevna doza: 1–2 mL (20–40 kapi) 2–3 puta dnevno, kao tinktura 1:5.

• Trajanje: nedeljama do meseci.

• Nuspojave: mogući gastrointestinalni problemi; kontraindikovana u trudnoći.

2. Polygonum cuspidatum (Japanski knotweed)

• Izvor resveratrola, ima antiinflamatorna i neuroprotektivna dejstva; inhibira Borrelia.

• Dnevna doza: 200–800 mg, 2–3 puta na dan, standardizovani ekstrakt (50 % resveratrol).

• Trajanje: ciklusi od nekoliko meseci.

• Nuspojave: povremeno slabo razređuje krv; izbegavati uz antikoagulanse i u trudnoći.

3. Artemisia annua (Slatki pelin)

• Sadrži artemisinin – izaziva slobodne radikale koji uništavaju bakterije.

• Dnevna doza: kapsule sa 100–200 mg artemisinina, 2–3 puta dnevno uz obrok ili čaj (5 g/1 L).

• Nuspojave: moguća iritacija želuca, neurotoksičnost u visokim dozama. Kontraindikovan u trudnoći.

4. Uncaria tomentosa (Mačja kandža)

• Antiupalno i antimikrobno dejstvo; razbija Borrelia biofilmove.

• Dnevna doza: 375 mg (standardizovani ekstrakt 3 % alkaloida), 1–2 puta dnevno (po nekim protokolima i više).

• Nuspojave: retko drugi efekti, ali može podići krvni pritisak – uzimati uz obrok zbog kiselosti.

5. Scutellaria baicalensis (Kineska lobanja)

• Sadrži baicalin/baicalein – antiinflammatorni efekti, neuroprotektivna svojstva; uništava bakterijske biofilmove.

• Dnevna doza: 500–1000 mg standardizovanog ekstrakta (30–50 % baicalin), podeljeno uz obroke.

• Nuspojave: sedativni učinak, prigušuje anksioznost/nesanicu.

6. Juglans nigra (Crni orah)

• Sadrži juglon, tanine i flavonoide s antibakterijskim efektima.

• Dnevna doza: 10–30 kapi tinkture 2–3 puta dnevno ili kapsule od 100–300 mg.

• Nuspojave: može izazvati stomačne tegobe; nema dugotrajnih visokih doza bez nadzora; izbegavati u trudnoći.

7. Cistus incanus (Stenac)

• Anti-mikrobno dejstvo, sprečava formiranje biofilma.

• Dnevno: čaj od 1–2 g suvih listova 2–3 puta ili 20–40 kapi ekstrakta.

• Nuspojave: rijetke, moguće alergije.

8. Dipsacus fullonum (Korov)

• U protokolima kaput dabl++; lab-wise / in vitro data show lipophilic extracts affect spirohetes.

• Dnevna doza: 10–20 kapi tinkture 2 puta dnevno.

• Nuspojave: moguća jača herxheimer reakcija u osetljivih pacijenata.

9. Stevia rebaudiana (Stevia)

• Efekti nepouzdani; jedno istraživanje pokazalo 94 % smanjenja populacije Borrelia u laboratoriji, drugo ne.

• Dnevno: nekoliko kapi tečnog ekstrakta; smatra se bezbednim kao zaslađivač.

10. Grejpfruit Seme Extract (GSE)

• Pokazuje baktericidno dejstvo, ali efekat se često pripisuje konzervansima u proizvodu.

• Dnevno: 10–20 kapi u vodi, dva puta; kratkotrajna upotreba.

• Nuspojave: može narušiti crevnu floru; potencijalno interakcije sa lekovima; izbegavati dugotrajno visoke doze.

11. Eterična ulja (npr. origano, timijan, cimet, beli luk)

• In vitro pokazuju snažno dejstvo protiv persisternih formi.

• Upotreba: 1–2 kapi razblaženo u čaši vode ili kapsuli, jednom do dva puta dnevno, kratkotrajno.

• Nuspojave: jaka, mogu izazovati iritaciju; izuzetno oprezno kod trudnica i dece.

Podržavajuće biljke i adaptogeni

Za podršku imunog sistema i smanjenje upale koriste se:

• Kurkuma (Curcuma longa) — kurkumin;

• Reishi gljiva i Rhodiola — za imunostimulaciju i adaptaciju;

• Andrographis i Astragalus — podrška imune funkcije;

• Ashwagandha, Eleuthero — adaptogeni za energiju i stres.

Dodatne napomene o protokolima

• Početno uzimanje: „low-and-slow“ pristup – počinje se s 1–2 kapi dnevno, postepeno povećavajući do ciljne doze (~25 kapi 2 puta dnevno), tokom nekoliko nedelja.

• Terapijski ciklusi: obično 4–6 nedelja rada, pa pauza ili rotacija lekova; intenzivni su protokoli trajanja 8–12 nedelja.

• Herxheimer reakcija: obavezan oprez zbog mogućih pojačanih simptoma na početku terapije.

• Rotiranje formula: smanjuje otpornost i obuhvata različite oblike bakterije i moguće prisutne bakterijske ko-infekcije. 

Bezbednost i interakcije

• Biljni preparati nisu benigni – zahtevaju nadzor:

  • Crni orah i knotweed mogu imati antikoagulantne efekte.

  • Cryptolepis — nedokazano sigurnost u trudnoći.

  • Mačja kandža pojačava krvni pritisak; uzimati uz obrok.

  • GSE može promeniti farmakokinetske profile lekova.

• Preporučuje se nadzor bar sedmično tokom terapije: proveriti bubrege, jetru, krvni pritisak, procese zgrušavanja.

Ključne napomene

• Dijagnostički izazovi: Serološki testovi imaju 30-40% lažno negativnih rezultata u ranoj fazi infekcije.

• Koinfekcije: 15% slučajeva Lajmske bolesti uključuje i Babesia ili Bartonella, što komplikuje lečenje.

• Prevencija: Profilaktički d.o.k.s.i.c.i.k.l.i.n 200 mg (jedna doza) smanjuje rizik od infekcije za 87% ako se da u roku od 72h nakon ugriza.

Nova istraživanja o HLA-DR4 i TLR1 polimorfizmima mogu omogućiti personalizovanu imunoterapiju kod slučajeva rezistentnih na antibiotike. Trenutni dokazi snažno podržavaju ranu antibiotsku intervenciju radi sprečavanja autoimunih posledica, dok hronično lečenje zahteva multidisciplinarni pristup.