POVRĆE BAMIJA
Bamija (Abelmoschus esculentus) - retko i neobično povrće koje leči. Lekovito delovanje Bamije koja smanjuje loš a povećava nivo dobrog holesterola
Bamija, ova čudotvorna, lekovita biljka pripada porodici slezova (Malvaceae). Bamija je jednogodišnja skrivenosemenica za koji se veruje da vodi poreklo iz Egipta gde se još od davnina primenjuje zbog svojih lekovitih svojstva, a na naše područje dospela je putem Sredozemnog mora.
Na području Balkana upotreba bamije je najzastupljenija u Bosni i Hercegovini, dok se u Srbiji na tržištu češće može naći u suvom obliku, koji je podjednako zdrav kao i svež. Cvetovi bamije su u obliku zvona, bledožute boje i traju samo jedan dan. Nekoliko dana nakon što procveta, započinje berba bamije.
Prvi plodovi se javljaju krajem juna i prisutni su sve do kasne jeseni. Period u kome možete nabaviti svežu bamiju je dosta kratak, ali kao što je već naglašeno, sušena bamija je izvanredna zamena.
Tradicionalna upotreba osim u kulinarstvu, uključuje lečenje i tretman ulkusa želuca, problema sa varenjem, dijareje i konstipacija. Bamija se takođe upotrebljavala kao lek za infekcije, groznicu i artritis. Drugi ga koriste kao tretman za svrab i obnavljanje rana na koži.
Nutritivne vrednosti bamije
Seme bamije poseduje veliki broj hranljivih sastojaka, uključujući oko 15% proteina, 30% ugljenihidrata, 7% rastvorljivih vlakana, koja su neophodna za dobro zdravlje digestivnog trakta i oko 2% masti (linolenska, linolna, oleinska kiselina).
Od minerala koji ulaze u sastav bamije spadaju kalcijum koji obezbeđuje čvrstinu kostiju, magnezijum koji reguliše metaboličke procese i reguliše kontraktilnost ekscitabilnih tkiva, mangan, gvožđe, kalijum i cink.
Ono što je čini veoma posebnom biljkom je činjenica da se minerali iz ove biljke veoma dobro apsorbuju, što znači da će ih organizam iskoristiti u velikoj meri, a to svojstvo duguje niskom sadržaju tanina, fitata i oksalata.
Bamija je takođe veoma bogata vitaminima, uključujući folnu kiselina, vitamine B kompleksa kao što su B1, B3 i B6, vitamin C i β-karoten. Od fitohemikalija i aktivnih komponenti kojima se pripisuje lekovito dejstvo, bamija sadrži katehine, derivate flavonola, kvercetin, sterole, triterpene i epigalokatehin.
Zdravstveni efekti bamije
- Bamija pomaže u izlečenju bolesti bubrega. U jednoj studiji se pokazalo da je bamija značajno smanjila nivo proteina u urinu, što je povezano sa normalizacijom funkcije bubrega kod bubrežnih bolesnika. Kod 35 bolesnika sa bubrežnom bolešću koja je bila povezana sa dijabetesom, bamija je ispoljila antioksidativni efekat i povećala funkciju bubrega.
- Bamija može uticati na regulaciju nivoa šećera u krvi kod dijabetičara. U jednoj studiji se pokazalo da je bamija efikasno smanjila nivo šećera i insulina u krvi obolelih trudnih pacova. Takođe redovna upotreba bamije je redukovala HbA1C (koji predstavlja marker dijabetesa). Kod gojaznih miševa sa dijabetesom, ekstrakt ove biljke smanjuje šećer u krvi (smanjena proizvodnja PPAR gama).
- Bamija može regulisati nivo holesterola u krvi. U kontrolisanim kliničkim studijama je pokazano da bamija efikasno smanjuje nivo holesterola u krvi kod pacova obolelih od dijabetesa smanjujući apsorpciju holesterola unetog hranom iz digestivnog trakta. Kod pacova sa dijabetesom smanjen je loš kolesterol u krvi (ukupni holesterol, LDL holesterol i lipoprotein vrlo niske gustine) dok je sa druge strane povećan dobar holesterol (HDL). Ekstrakt bamije smanjuje nivo masti u krvi i ukupni holesterol u pretilih miševa (smanjena proizvodnja PPAR gama).
- Bamija može smanjiti umor. Seme bamije, ali ne i mahuna, poboljšala je izdržljivost miševa u jednoj studiji. Jedno od jedinjenja koje nastaju u toku vežbanja je mlečna kiselina. Tokom intenzivnog napora količina mlečne kiseline znatno raste, bamija smanjuje nastanak mlečne kiseline i na taj način povećava izdržljivost.
Milan Popović
