KRNI PLAK NA ARTERIJAMA
Krvni plak na arterijama može biti uzrok srčanih bolesti. Plak počinje u zidovima arterija i raste tokom godina. Ovaj porast plakova holesterola polako blokira protok krvi u arterijama.
Krvni plak na arterijama
Još gore od toga, ovaj plak može odjednom da pukne. Nagli ugrušak krvi koji se formira preko rupture tada izaziva srčani udar ili moždani udar.
Blokirane arterije izazvane nakupljanjem plaka i krvnih ugrušaka su vodeći uzrok smrtnosti. Smanjenje holesterola i drugih faktora rizika može pomoći u sprečavanju nastanka holesterola. Povremeno može čak i preokrenuti nagomilavanje plaka.
Krvni plak i ateroskleroza
Krvni plak na arterijama (koji potiče najviše od holesterola) nastaje procesom koji se zove ateroskleroza. Drugi naziv za aterosklerozu je „otvrdnjavanje arterija“.
LDL ili "loš holesterol" je sirovi materijal holesterolskih plakova. Progresivna i bezbolna, ateroskleroza tiho i sporo uzrokuje rast ovih plakova. Eventualni rezultat su blokirane arterije, što dovodi do ugrožavanja protoka krvi.
Krvni plak na arterijama koji potiče od ateroskleroze jeste uobičajeni uzrok srčanih udara, šloga i perifernih arterijskih bolesti. Ova stanja zajedno značajno doprinose kardiovaskularnim bolestima. Kardiovaskularne bolesti su ubica broj 1 među populacijom.
Kako nastaje krvni plak na arterijama?
Plak od holesterola počinje da se razvija u zidovima arterija. Mnogo pre nego što ih možemo nazvati plakovima, na arterijama se mogu naći tragovi ateroskleroze. Čak i neki adolescenti imaju ove "masne tragove" holesterola u svojim zidovima arterija. Ove ''fleke'' su rani prekursori holesterola. Testovi ih ne mogu lako otkriti. Ali istraživači su ih pronašli tokom obdukcija mladih žrtava nesreća.
Ateroskleroza se razvija tokom godina. To se dešava kroz komplikovan proces formiranja holesterolskih plakova koji uključuje:
- Oštećeni endotel. Glatka, delikatna sluzokoža koja oblaže krvne sudove naziva se endotel. Visoki holesterol, pušenje, visok krvni pritisak ili dijabetes mogu oštetiti endotel, stvarajući mesto za holesterol koji ulazi u zid arterije.
- Invazija holesterola. "Loš" holesterol (LDL holesterol) koji cirkuliše u krvi prelazi oštećeni endotel. LDL holesterol se počinje nakupljati u zidu arterije.
- Formiranje plakova. Bela krvna zrnca dovode do probave LDL holesterola. Tokom godina, toksični otpad holesterola i ćelija postaje holesterolski plak u zidu arterije.
Kako krvni plak na arterijama predstavlja pretnju?
Jednom uspostavljen, krvni plak na arterijama (koji potiče od holesterola) se može ponašati na različite načine.
- Može ostati unutar zida arterije. Plak holesterola može prestati da raste ili može da preraste u zid, van putanje krvotoka.
- Plakovi mogu rasti sporo, kontrolisano na putu protoka krvi. Plakovi holesterola koji rastu sporo mogu ili ne moraju uzrokovati bilo kakve simptome - čak i kod teško blokiranih arterija.
- Plakovi holesterola mogu iznenada da puknu - najgori slučaj. To će omogućiti krvi da se zgruši unutar arterije. U srcu ovo izaziva srčani udar. U mozgu izaziva moždani udar.
Krvni plak na arterijama usled ateroskleroze uzrokuje tri glavne vrste kardiovaskularnih bolesti:
- Koronarna bolest arterija - Stabilni holesterolski plakovi u arterijama srca mogu da izazovu nikakve simptome ili mogu uzrokovati bol u grudima koji se zove angina pektoris. Iznenadna ruptura plaka i zgrušavanje krvi izazivaju blokirane arterije. Kad se to dogodi, srčani mišić umire. Ovo je srčani udar, koji se takođe naziva infarkt miokarda.
- Cerebrovaskularna bolest - holesterolski plak može da pukne u jednoj od arterija mozga. To izaziva moždani udar, što dovodi do trajnih oštećenja mozga. Blokade takođe mogu izazvati prolazne ishemijske napade. Prolazni ishemijski napadi imaju simptome poput onih od moždanog udara. Ali oni su privremeni i nema trajnog oštećenja mozga. Međutim, pacijenti koji dožive ove napade izloženi su mnogo većem riziku od naknadnog moždanog udara, pa su medicinska pomoć i nega neophodni.
- Periferna arterijska bolest - blokirane arterije u nogama mogu prouzrokovati bol pri hodanju i loše zarastanje rana zbog loše cirkulacije. Teška bolest može dovesti do amputacija.
Tamara Nikoličić
