SPECIFIČNA BAKTERIJA U MALOM CREVU
Da li ste znali da bakterija u malom crevu vrši apsorpciju masti. Tanko crevo, gde se većina vitamina i ostalih mikronutrijenata vari i apsorbuje.
Bakterija u malom crevu
Iako su većina istraživanja koja su vezana za crevni mikrobiom fokusirana na bakterije u debelom crevu, nova studija – jedna od retkih koja se koncentrisala na gornji deo gastro trakta – pokazala je kako tipična zapadnjačka ishrana puna kalorija može da izazove ekspanziju mikroba koji promovišu varenje ili apsorpciju hrane sa više masti.
Nekoliko studija je pokazalo da ove bakterije mogu da se umnože u roku od 24 pa do 48 sati u tankom crevu kao odgovor na unos hrane koja je bogata mašću. Ovo otkriće sugeriše da ovi mikrobi olakšavaju produkciju i sekreciju digestivnih enzima.
Ti digestivni enzimi uništavaju masti, i time sprečavaju brzu apsorpciju hrane koja je puna kalorija. Istovremeno, mikrobi otpuštaju bioaktivna jedinjenja. Ova jedinjenja stimulišu apsorptivne ćelije u crevima da bi spakovali i transportovali masti u proces apsorpcije. Posle nekog vremena, stalno prisustvo ovih mikroba može da dovede do prekomerne nutritivnosti i gojaznosti.
Bakterije dovode do bolje iskorišćenosti masti i izvlačenje više kalorija iz hrane.
„Ove bakterije su deo orkestrovane serije događaja koji daju apsoprciju lipida mnogo efikasnijim“, rekao je autor Eugene B. Chang, MD, Martin Boyer profesor medicine i direktor NIH Digestive Diseases Research Core Center na University of Chicago Medicine. „Par ljudi se fokusiralo na mikrobiom tankog creva, ali ovo je mesto gde se većina vitamina i mikronutrijenata vari i apsorbuje.“
„Naša studija je prva koja pokazuje specifične mikrobe tankog creva kako direktno regulišu varenje i apsorpciju lipida“, dodao je. „Ovo može da ima značaj za kliničku aplikaciju, pogotovu za prevenciju i lečenje gojaznosti i kardiovaskularnih bolesti.“
Cilj studije, koja je objavljena 11-og Aprila, 2018-te godine u žurnalu Cell Host and Microbe, bio je da se sazna da li su mikrobi neophodni za varenje i apsorpciju masti, takođe da bi naučili koji mikrobi su uključeni u to, kao i za procenu uloge mikroba izazvanih ishranom u varenju i unosu masti.
Studija je koristila kontrolne miševe koji su bili bez bacila, uzgajani u izolovanim komorama i koji nisu imali nikakve crevne bakterije, ali takodje i miševe koji su bili „specifično bez patogena (SPF),“ što znači da su bili zdravi, ali da su sadržali uobičajene mikrobe koji ne uzrokuju bolest.
Ovi prvi kontrolni miševi, iako na ishrani koja je bogata mašću, nisu bili u stanju da svare i apsorbuju masnu hranu. Nisu se ugojili. Umesto toga, oni su pomerili nivoe lipida u svojoj stolici.
SPF miševi koji su dobili ishranu punu masti su dobili na kilaži. Ova ishrana je brzo povećala zastupljenost određenih mikroba u crevima, uključujući mikrobe iz Clostridiaceae i Peptostreptococcaceae familije. Član Clostridiaceae je specifično uticao na apsorpciju masti.
Zastupljenost ostalih familija bakterija se smanjila na ishrani punoj masti uključujući Bifidobacteriacaea i Bacteriodacaea, koje se često povezuju sa vitkošću.
Kad su kontrolni miševi bez bakterija naknadno dobili mikrobe koji doprinose varenju masti, oni su ubrzo dobili mogućnost da apsorbuju lipide.
„Naša studija je pronašla da bar kod miševa, ishrana bazirana na masti može da promeni mikrobiom tankog creva“, rekao je Chang. „Određeni prehrambeni pritisci, poput hrane pune kalorija, privlače posebne nizove bakterije u tanko crevo. Ovi mikrobi su kasnije u mogućnosti da prime gosta da on vari ove masti i apsorbuje ih. To čak može da utiče na organe van creva, poput pankreasa.“
„Ovaj projekat je jako važan zbog stvaranja adekvatnog pristupa gojaznosti“, rekli su autori. Ovo uključuje smanjenje zastupljenosti ili aktivnosti određenih mikroba koji promovišu apsorpciju masti, ili povećava zastupljenost mikroba koji mogu da utiču na povećanje masti.
„Rekao bih da je najbitniji celokupan koncept kako jedemo – naša ishrana tokom svakog dana - ima ogroman utivaj na zastupljenost tipa bakterija u našem stomaku“, rekla je Kristina Martinez-Guryn, PhD, glavni autor studije, i sada asistent profesora na Midwestern University in Downers Grove, IL. „Ovi mikrobi direktno utiču na naš metabolizam i na našu sklonost gojenju na određenim dijetama“.
Iako je ova studija bila preliminarna, dodala je, „naši rezultati sugerišu da možda treba da koristimo prebiotike ili probiotike ili da stvorimo postbiotike (jedinjenja odstranjena od bakterija ili metabolita) da bi se povećao unos nutrijenata za ljude sa nutritivnim poremećajima, poput Kronove bolesti, ili bismo trebali da testiramo nove načine da smanjimo gojaznost.“
